1 2 3 4 5

Вести



Тровање храном - опасност сваког лета

Тровање храном подразумева два ентитета, алиментарну интоксикацију (када се храном уносе бактеријски токсини, који су заслужни за клиничку слику) и токсинфекцију (подразумева како токсични ефекат бактеријских токсина, тако и инфекцију и размножавање инфективног агенса у телу домаћина). Настаје као последица уношења хране или воде, контаминиране патогеним микроорганизмима и њиховим токсинима. Клиничком сликом у већини случајева доминирају гастроинтестинални симптоми и знаци (мучнина, повраћање, пролив), али у неким случајевима гастроинтестиналне тегобе могу бити одсутне или једва приметне, као нпр. код ботулизма, где доминирају симптоми и знаци оштећења нервног система.
Тровање храном и данас представља велики проблем за здравствене службе многих земаља. Број оболелих током једне године у свету се креће од 6 000 000 до 80 000 000. Најчешћи узрочници су Staphylococcus aureus и Bacillus cereus.

Стафилококно тровање храном представља типичан пример алиментарне интоксикације и једно је од најчешћих обољења, посебно у неразвијеним земљама. Епидемије се најчешће јављају у летњим месецима (тровања сладоледом, јер за Staph. aureus идеалну подлогу представљају млеко и јаја). Поред тога, стафилокок често контаминира и месо, посебно млевено. Ово тровање карактерише се веома кратком инкубацијиом (од 1 до 12 часова), наглим - бруталним почетком без икаквог претходног упозорења, упорним повраћањем, често уз појаву пролива, док се повишена температура по правилу не јавља.
Пошто су људска кожа и слузнице често загађени С.ауреусом, људи су најчешћи извор контаминације хране стафилококом. Staph. aureus продукује бар 7 антигенски различитих типова ентеротоксина и делта токсина. Стафилококни токсини су отпорни на топлоту, зрачење, киселине и базе, као и на протеолизу. Сматра се да један од ентеротоксина има искључиво еметичко дејство и да до надражаја центра за повраћање долази преко симпатичких влакана вагуса. Други типови ентеротоксина блокирају ресорпцију воде и електролита из цревног лумена, узрокујући пролив.

Clostridium perfrigens је познат по узроковању гасне гангрене. Такође може изазвати и тровање храном које је најчешће благо, али може бити и веома опасно јер може да настане некротизирарујући колитис. Тровања клостридијом, у земљама високог стандарда, по учесталости су одмах иза салмонелоза и стафилококног тровања. Cl. perfrigens је широко распрострањен у природи, а налази се и у дигестивном тракту животиња и људи.
Намирнице које могу бити контаминиране су месо, месне прерађевине, млеко и млечни производи и сосеви. Око четвртине узорака сировог меса загађено је клостридијумом. Термостабилне споре преживљавају термичку обраду (кување), а размножавају се у храни која неколико сати, па и који дан, стоји на собној температури. Зато су и велики ризици за тровање у колективним кухињама, где се храна спрема пар сати унапред.
У клиничкој слици најчешће се јављају грчеви у абдомену и дијареја (пролив), који започињу од 8 до 22 часа након конзумирања контаминиране хране токсином ове бактерије. Ови симптоми углавном престају за 24 сата, а некада перзистирају наредне 2 недеље блага мучнина и нелагодност у стомаку. Много тежи облик је некротизирајући колитис који настаје када се у храни нађе велики број бактерија. Токсини изазивају некрозу црева што може изазвати дехидратацију и сепсу. Овај облик може завршити летално.
Лечење код блажих облика није потребно осим дијете и надокнаде течности. Код тежег облика примењују се инфузије раствора ради надокнаде течности и електролита, затим метронидазол или ванкомицин.

Тровање храном коју узрокује бактерија Bacillus cereus је гастроинтестинална интоксикација која се може јавити у два облика у зависности који токсин делује: дијарејални токсин узрокује дијареју (пролив), а еметички токсин узрокује повраћање. Споре бацила налазе се у прашини, на тлу, на површини воћа и поврћа. Могу лако контаминирати сирову храну и ако имају довољно времена и одговарајућу температуру, размножиће се у великом броју. Ризична храна је пиринач, месо, млеко, кромпир.
Фактори који најчешће доводе до ширења и размножавања микроорганизама у храни су неодговарајућа хигијена руку, површина и прибора за припрему хране, непримерена термичка обрада и чување хране.
Од 8 до 16 сати након конзумирања контаминиране хране дијарејалним токсином почиње мучнина и пролив, некада и грчеви у стомаку, који трају само 12 до 24 сата. Код деловања еметичког токсина симптоми почињу раније, 1-6 сати након конзумирања контаминиране хране, а симптоми су мучнина и повраћање.
Углавном није потребна специфична терапија, већ само надокнада течности и дијета.

Тровање храном узроковано бактеријом Vibrio parahaemolitica настаје конзумирањем контаминиране хране ентеротоксином који продукује ова бактерија. Род Vibrio спада у породицу Enterobacteriaceae и факултативно су анаеробни, Грам негативни бацили. Ризичне намирнице су сирова и недовољно термички обрађени морски плодови. V. parahaemolitica продукује ентеротоксине који узрокују повећано лучење течности у танком цреву.
Први симптоми почињу 8-13 сати након конзумирања контаминиране хране. Јављају се мучнина, грчеви у стомаку и експлозивне воденасте столице. Симптоми трају 3-5 дана. Може доћи до дехидратације.
Лечење подразумева надокнаду течности и електролита. Код тежих облика дају се антибиотици и то најчешће тетрациклин и хлорамфеникол.

Текст на основу извора уредила др Јелена Косановић.

Извори:
http://www.stetoskop.info/
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/22-infektivne-bolesti/1526-trovanje-hranom-lntoxicatio-alimentaris