ТРОВАЊЕ ХРАНОМ

Тровање храном (алиментарна интоксикација) настаје као последица уношења хране или воде контаминиране патогеним миктоорганизмима и њиховим токсинима.
Тровање храном микробиолошког порекла најчешће се манифестује акутним гастроентеритисом. Може настати услед интоксикације када микроорганизми у храни стварају токсин који узрокује симптоме. Овај облик тровања има брзи почетак и развој болести. Такође тровање храном може настати и као токсинфекција када су симтоми болести последица присуства бактерија које се у дигестивном тракту размножавају.

Клиничком сликом доминирају у већини случајева гастроинтестинални симптоми и знаци као што су мучнина, повраћање и пролив. У неким случајевима тегобе могу бити одсутне или једва приметне као што је случај код ботулизма где доминирају симптоми и знаци оштећења нервног система.
Број оболелих током једне године у свету се креће од 6.000 000 до 80.000 000. Посебно осетљиве групе су новорођенчад и одојчад, труднице, старије особе и особе са ослабљеним имунитетом.

Најважније патогене бактерије које доводе до тровања су Салмонелозе, Кампилобактериозе, Стафилоконо тровање и стомачни грип.

Салмонелозе узрокују бактерије из рода Salmonella. Присутне су у цревном тракту птица, гмизаваца и сисара. Ове бактерије преносе се на људе преко хране животињског порекла. Салмонелоза се манифестује повишеном температуром, проливом и стомачним грчевима. Код особа са постојећим хроничним обољењем или ослабљеним имуним системом, може доћи до појаве компликација у виду преласка микроорганизама у крв (септикемија).

Кампилобактериозу изазивају бактерије из рода Campylobacter. Кампилобактер је природни становник црева здравих птица, и сирово живинско месо обично садржи ову бактерију. Конзумирање недовољно термички обрађене пилетине или хране контаминиране преко пилетине (преко контаминираних површина) је најчешћи извор и пут преноса кампилобактериозе. Симптоми болести су повишена температура, пролив и стомачни грчеви.

Стафилококно тровање храном једно је од најчешћих обољења посебно у неразвијерним земљама. Епидемије се најчешће јављају у летњим месецима. Позната су тровања сладоледом, јер за Стафилокок идеалну подлогу представљају млеко и јаја. Стафилокок често контаминира месо, посебно млевено. Ово тровање се карактерише веома кратком инкубацијом, наглим почетком без претходног упозорења, упорним повраћањем уз појаву пролива док се повишена температура по правилу не јавља. Пошто су људска кожа и слузнице често загађени Стафилококус Ауреусом људи су најчешћи извор контаминације хране стафилококом. Стафилококни токсини отпорни су на топлоту, зрачење, киселине и базе.

Стомачни грип је узрокован норовирусима. Ово обољење се јавља врло често, али се тешко дијагностикује. У клиничкој слици доминира повраћање, а обољење пролази у року од два дана. Резерваор заразе је човек.

Ботулизам је тешко тровање токсином који продукује бактерија Clostridium Botulinum у контаминираној храни. Први симптоми болести обично су оштећење вида (замућен вид или двослике), отежано гутање и сушење уста, а некада и повраћање и опстипација. Cl. Botulinum ствара споре које су присутне у земљи, а извор и пут преношења су углавном конзервирана храна, кобасица, димљено или усољено месо. Опоравак може да траје месецима.

Bacillus cereus je aеробни спорогени, грам позитивни микроорганизам који се може наћи у земљишту и природним водама широм света, а када је у питању храна посебно у сировим намирницама.

Постоје два клиничка облика тровања.
- Први се карактерише веома кратком инкубацијом (1 - 6 сати), упорним повраћањем и цревним грчевима. Болест траје 2 - 10 часова (еметички облик). Узрокован је најчешће употребом куваног пиринча претходно контаминираног термостабилним токсином.
- Код другог облика инкубација је нешто дужа ( 6 - 14 часова), карактерише се појавом обилних водених пролива, цревних грчева, а у неким случајевима и повраћања (дијарејални облик). Проливи трају 16 - 48 сати. Настаје коришћењем поврћа, сосова и пудинга претходно контаминиранихг термостабилним токсином.

ПУТНИЧКИ ПРОЛИВ
Oзначава акутни дијарејални синдром који се јавња код трећине путника током прве недење путовања или непосредо при повратку кући. Постоји више чинилаца који утичу на појаву овог пролива. Честа јер при путовању у тропске крајеве. Најчешћи узрочник је Е. коли. Болест почиње 2 - 3 дана по повратку са путовања. Код већине оболелих јављају се 2 - 3 столице дневн. Просечна дужина болести је око 3 - 5 дана. Столице су обилне, водене, цревно пражњење је експлозивно и претходи му краткотрајни болни грч. Ризик обољевања зависи од подручја у које се путује.

Дијагноза болести које се преносе храном постављена на основу клиничке слике се потврђује специфичним лабораторијским тестовима. Бактеријски узрочници ових обољења углавном се изолују из столице људи док се паразити уочавају микроскопским прегледом узорка столице. Када је у питању стомачни грип, лабораторијска дијагностика норовируса није рутинска, па се ови узрочници тешко доказују.

Терапија је углавном симптоматска. Састоји се од надокнаде воде и електролита пероралним или интравценским путем у зависности од степена дехидрације и повраћања. Антибиотска терапија резервисана је за теже случајеве према лабораторијском налазу. Тада је неопходно антибиотску терапију спровести до краја.

Превенција није нимало лака. Заснива се на принципима избегавања несигурне и сумњиве хране, воде, напитака, поштовањима мера личне хигијене,превентивној употреби пробиотика и других антимикробних супстанци као и евентуалној вакцинацији када су у питању путнички проливи.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, Oдељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извори:
Инфективне болести, Медицински факултет Универзитета у Београду, Катедра за инфективне болести 2009. године
Хигијена са медицинском екологијом, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2014. Године
Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут „Болести које се преносе храном“