ПЛУЋНА TРОМБОЕМБОЛИЈА

Плућна тромбоемболија настаје запушењем плућних артерија или њених грана тромбом (крвним угрушком). У питању је компликација венске тромбозе и откидања тромба (тромбоемболус) који ношен крвном струјом доспева до плућне циркулације. Кад тромбоемболус доспе до грудног коша и заглави се у плућној циркулацији, запушење крвотока изазива два поремећаја: поремећај дисања и размене гасова, и преоптерећење десне срчане коморе. Дисајни путеви су проходни, али застој крви онемогућава дистрибуирање и преузимање кисеоника, те се тај поремећај манифестује осећајем гушења.
Емболија плућа се дешава релативно често и може да буде опасна по живот, али правовремено откривање болести и на време започета терапија, значајно смањују инциденцу фаталних последица.

Симптоми
Од величине и броја зачепљених плућних артерија, односно од масивности плућне емболије зависи и клиничка слика. Код масивних плућних емболија (када је зачепљено више од 50% циркулације) развија се типична клиничка слика са карактеристичним симптомима: отежано дисање, бол у грудима у виду пробадања или опресије, кризе свести, надражајни кашаљ са хемоптизијама (искашљавањем крви), лупање срца, страх од блиске смрти и карактеристични знаци стања шока (пад крвног притиска, убрзан и једва опипљив пулс уз цијанозу - плаветнило усана и орошеност хладним знојем). Код немасивних плућних емболија клиничка слика може бити знатно блажа, уз присуство само понеког од набројаних симптома и знакова, а болесници су хемодинамски стабилни.

Фактори ризика
- Генетски фактори - ако је неко од чланова породице боловао од венске тромбозе или плућне емболије.
- Трауме, преломи, нарочито великих костију доњих екстремитета, ортопедске операције (нарочито кука)
- Велике абдоминалне, гинеколошке, грудне операције, или операције вена. Операција је један од водећих узрока стварања крвних угрушака. Из тог разлога, лекови који спречавају стварање угрушака могу се дати пре и после велике операције.
- Болест срца - Кардиоваскуларне болести, посебно срчана инсуфицијенција
- Малигна обољења - нарочито карциноми панкреаса, јајника и плућа, и многи канцери са метастазама - могу повећати нивое супстанци које помажу стварање крвног угрушка, а хемотерапија додатно повећава ризик. Жене са личном или породичном историјом рака дојке које узимају тамоксифен или ралоксифен такође су изложене већем ризику од стварања крвних угрушака.
- Мировање – oсобе која проведу дуже време у кревету након операције, срчаног удара, прелома ноге, трауме или било које озбиљне болести, су склоније настанку тромбозе.
- Дуга путовања - седење у скученом положају током дужих путовања успорава проток крви у ногама, што доприноси стварању угрушака.
- Пушење
- Гојазност - повећава ризик од стварања крвних угрушака - посебно код жена које пуше или имају висок крвни притисак.
- Контрацептивне пилуле - естрогени у контрацептивним пилулама и хормонској терапији могу повећати факторе згрушавања крви, посебно ако је особа пушач или има прекомерну тежину.
- Трудноћа - тежина бебе која притиска вене у карлици може да успори повратак крви из ногу.

Дијагностика
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, ЕКГ-записа, радиографије плућа, гасних анализа, УЗ срца, коагулационог статуса (Д-димер), а потврђује са ЦТ-пулмоангиографијом и перфузионом сцинтиграфијом. Степен ризика код пацијента се процењује на основу ПЕСИ скора (Pulmonary Embolism Severity Index) од кога пре свега зависи врста терапије. ПЕСИ скор укључује виталне параметре (крвни притисак, пулс, оксигенацију, телесну температуру и друге), али и податке као што су године старости пацијента, пол, предиспонирајућа стања. Сваки од наведених параметара носи одређени број поена. Што је укупни број поена већи, то је лошија прогноза. Упоредо са дијагностиком плућне емболије настоји се утврдити одакле је кренуо угрушак, односно ради се ултразвучни преглед вена доњих екстремитета. Потом, ако се утврди место угрушка, у консултацији са васкуларним хирургом одлучује се о даљем лечењу.

Лечење
Благовремено препознавање, дијагностика и лечење од кључног су значаја за лечење плућне тромбоемболије. Одмах се започиње са терапијом која зависи од масивности плућне емболије. Масивна плућна емболија лечи се фибринолитичком терапијом, а немасивна плућна емболија лечи се антикоагулантном терапијом. Све пацијенте са изразитом сумњом или доказаном плућном тромбоемболијом треба хоспитализовати и стално пратити због по живот опасних кардиовасуларних компликација у првих 24 до 48 сати хоспитализације. Такође, постоје и хируршке процедуре за уклањање угрушака кроз танку, флексибилну цев (катетер) која се провлачи кроз крвне судове, код пацијента са великим, животно угрожавајућим угрушом у плућима.

Превенција
- Примена антикоагулантне терапије пацијентима пре и после велике операције, особама које су примљене у болницу са срчаним ударом, можданим ударом или компликацијама рака.
- Коришћење компресивних чарапа и завоја, елевација ногу, рано мобилисање пацијената

Текст на основу извора уредила др Тања Мрђан, Општа болница Панчево.

Извор: https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/pulmonary-embolism/symptoms-causes/syc-20354647