1 2 3 4 5

Вести



Трихинелоза

Трихитоза (трихинелоза) је космополитанско обољење које припада зоонозама.

Узрочник болести је нематода (паразит који спада у најмање црве).

Женка Трининеле је дуга 3-4мм, а мужјак 1-2 мм,они имају заједничког домаћина у којем се налазе и ларве и одрасли облици. Домаћин је домаћа и дивља свиња, лисица, пацови, фоке, медведи.

Епидемиолошки

Ово обољење је раширено у земљама у којима постоји обичај употребе меса које није претходно добро термички обрађено (усољено, сушено, димљено), сухомеснатих и кобасичастих производа. Нарочито је често у земљама источне Европе, Русији, Северној Америци.

У нашој земљи обољење се најчешће јавља током јесењег и зимског периода, након клања свиња. Виђају се мање или веће епидемије након конзумације недовољно обрађеног свињског меса. Најчешћи пут преношења болести је тај што се човек зарази једући необрађене месне прерађевине а свиња се зарази прождирући заражене пацове или чешће хранећи се остацима зараженог свињског меса.

Настанак болести:

У људски организам паразит доспева преко зараженог меса у коме се налазе живе учаурене ларве. Када доспеју до мукозе танког црева ту се ослобађају своје капсуле и у танком цреву ларве брзо расту па после 40 сати су спремне за оплођење. Мужјаци угину а женке прелазе у субмукозу танког црева и као вивипаре полажу јаја током 4-8 недеља. Свака женка положи између 1000-2000 ларви. Ларве линфом допевају у крвоток, пролазе кроз десно срце и плућа а затим путем артериског крвотока рашире се по читавом организму. Заустављау се у попречно -пругастој мускулатури, у чија влакна лако продиру, брзо расту и спирално се склупчају и изазивају реакцију околног мезенхима. Најчешће захватају активну попречно пругасту мускулатуру (дијафраму, интеркосталне мишиће, булбо моторне мишиће, мишић језика, мишићи екстремитета, најопасније је када захвати срчани мишић).

Клинички ток болести је веома различит. Може бити са гастроинтерстиналним тегобама (мучнина, гађење, бол у горњем делу стомака, надутост, болови у трбуху) понекад повраћање или учестале столице. Ове тегобе настају 2-3 дана након конзумирања необрађеног меса.

Затим након латенције од 7-15 дана иде перод од 2-5 недеља када се тегобе јављау у мишићима . Најчешће се јавља повишена температура и болови у мишићима нарочито очним јабучицама, при покретима. Болови при жвакању, гутању, дисању или покретима екстремитета. Упечетљива је појава отока лица, нарочито капака, праћено коњуктивитисом, макуло-папулозни осип.

Најтежи облик болести је миозитис. Болест се може компликовати миокардитисом, пнеумонитисом, менингоенцефалитисом, тромбоемболијом.

Последња фаза је реконвалесценција. Настаје 1-2 месеца након инфестације, уз постепено нестајање симптома и знакова болести.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике ,крвне слике, хистопатолошког прегледа мишића болесника и трихинескопског прегледа конзумираног меса.

Терапија

Антихелментици делују првенствено у интерстиналној фази болести, а утицај на ларве у мишићима је несигуран. Остала симптоматска терапија су аналгетици, антипиретици, антихистаминици.

Превенција

Едукација становнштва о потреби темељне термичке обраде меса, свињског и прерађевина од меса.

Преглед меса (трихинелоскопски-сигурност око 60-70%, вештачка дигестија сигурност 95%, али се ретко ради јер је скупа и захтева већу количину меса).

Пријава болести је обавезна и том приликом се сва количина меса као и њених прерађевина уништава.

Данас имамо много мање оболелих, јер се стално прича о томе и свест наших људи је на вишем нивоу.

Текст уредила др Јована Надаски

Извори:

http://www.zjz.org.rs/trihineloza/

Infektivne bolesti -uđbenik za studente medicine ,Medicinski fakultet unverzitet u Beogradu katedra za infektivne bolesti

Дијагностика и терапија инфективних болести (СУАХ Београд 2017)