РАДИОТЕРАПИЈА (ЗРАЧНА ТЕРАПИЈА)

За лечење малигних тумора, поред хемиотерапије и хирушког лечења, значајно је лечење зрачном терапијом (радиотерапија). Овај вид лечења подразумева лечење јонизујућим зрацима: рендгенским (,,X"икс зраци), гама зрацима и електронима.

Зрачење може бити спољашње и унутрашње. Код спољашњег је извор зрачења удаљен од тела, а зраци су усмерени на тумор кроз кожу. Унутрашње зрачење (брахитерапија) састоји се у увођењу радиоактивног извора у шупљину неког органа(материца, мокраћна бешика и сл.). Најчешће се користе ,,X" зраци високе енергије , који се добијају у машинама- линеарним акцелераторима. Линеарни акцелератори производе зрачење, а немају извор зрачења у себи. Електрони су честице које се такође добијају у линеарним акцелераторима, али се ређе користе , сами или у комбинацији са ,,X" зрацима. Гама зраци се налазе у материји-изворима зрачења. Некада је то био радијум, који се у последњих 30 година врло ретко користи, а данас су то вештачки добијени радиоизотопи. Гама зраци се најчешће примењују у брахитерапији. Тешки јони, протони и друге ,,тешке" честице, производе се само у појединим земљама , које имају врло сложене системе (подземни комплекси типа акцелератора), који могу произвести ове честице. Њихова примена је ограничена само на одређене типове болести. Свака врста зрачења, честице или зраци имају своја својства која бирамо у зависности од врсте ткива које ће се третирати.

Принцип дејства радиотерапије је оштећење ћелија тумора путем оштећења њене ДНК , тј.генетског материјала. Циљ зрачне терапије је уништење малигних ћелија , а тиме и тумора, али уз поштеду околног здравог ткива. Некада је то врло тешко или је немогуће, па зрачна терапија у неким деловима тела није могућа. Савремена технологија и развој компјутерске технике омогућио је врло прецизно зрачење са максималном поштедом околног здравог ткива, што је циљ савремене радиотерапије.

Пре отпочињања радиотерапије неопходно је планирање зрачења. Лекар радиотерапеут, физичар , медицински техничар, на посебном рендген апарату или скенеру испланирају зрачење, да би утврдили да ли ће зраци идеално обухватити предео тумора и да ли ће се максимално заштитити здраво ткиво у околини туморског лежишта. Врши се исцртавање тачака на кожи , које служе да се током лечења прецизно усмери зрачни сноп. Након тога , радиотерапеут одређује величину поља и адекватну дозу зрачења у зависности од радиосензитивности тумора, толеранцијe нормалног здравог ткива и волуменa ткива који се зрачи. Укупна доза зрачења се обично даје подељена у неколико мањих доза (фракција) , јер би третман у једној дози узроковао велика оштећења. Радиотерапијска сеанса по правилу траје кратко, само пар минута. Тачан број сеанси зрачења зависи од врсте тумора и регије која се зрачи. Сеансе се обично спроводе 5 радних дана у недељи, одређен број недеља. Могуће је спровођење радиотерапије у амбулантним или у стационарним условима.

Радиотерапија се углавном јако добро подноси. Током зрачења најчешће се јављају промене које су очекиване и пролазне, различитог степена изражености, што зависи од многих фактора. Ране секвеле (последице) зрачне терапије јављају се непосредно по спроведеном лечењу и најчешће су пролазне. Касне секвеле зрачне терапије, које се јављају после одређеног временског интервала од спроведеног зрачења (месеци, године) обично су трајне. Различито се испољавају зависно од места зрачења и реакције на терапију. Најчешће су реакције на кожи у виду црвенила, топлоте, перутања, зона другачије пребојености коже, губитка површинског заштитног слоја , болности и опекотина, које су пролазне. Сличне су реакције и на слузокожама( на пр.у слузокожи усне дупље или гинеколошке регије). Уколико се зраче глава или стомак, пацијенти могу патити од повраћања, мучнине, главобоље. Може се јавити бол, пролив, надутост стомака. У тешким случајевима може се прекинути третман док тегобе не прођу. Ако се зрачи глава, може се јавити поспаност или велика потреба за сном. Касне секвеле зрачне терапије су најчешће трајне, понекад се могу ублажити , а некада разлог да се зрачна терапија уопште не спроводи.

Зрачна терапија је локална терапија , јер се уништавају малигне ћелије само у региону који се зрачи. Зрачна терапија може бити вид примарног лечења, али и као комбиновано лечење( хирургија и радиотерапија, радиотерапија и хемиотерапија). Може да се користи и у профилактичке сврхе , али и као палијативно зрачење у циљу превенције симптома метастаза код пацијената са дисеминованом болешћу.

Текст на основу извора написала др Мирјана Бркић

Извори:

1.www.book.pallcare.info

2.Лечење метастатске болести, Удружење онколошких хирурга Србије, ревијална предавања , 2006

3.www.nurdor.org

4.www.ipb-ild.edu.rs

5. www.serbiacancer.org