NASLOV VESTI

У мају 2012. светски лидери су се обавезали да ће смањити глобалну смртност од незаразних болести за 25% до 2025. године. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су одговорне за скоро половину свих смртних исхода од хроничних незаразних болести, што их чини главним „убицом“ на свету.

Светска федерација за срце, обележавањем Светског дана срца упознаје људе широм света са чињеницом да су КВБ водећи светски узрок смрти који сваке године однесе 17,9 милиона живота и предлаже акције које појединци и заједница могу предузети у циљу њиховог спречавања и контроле. Акције су усмерене ка упознавању људи са факторима ризика, као што су употреба дувана, нездрава исхрана и физичка неактивност чијом се превенцијом и контролом може избећи најмање 80% превремених смртних исхода од ових болести.

НАЈВАЖНИЈИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК БОЛЕСТИ СРЦА И КРВНИХ СУДОВА
Већина кардиоваскуларних болести (КВБ) је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу.

Промењиви фактори ризика (фактори ризика на које можемо да утичемо)

Хипертензија (повишен крвни притисак)
Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је виши од 130 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак виши од 80 мм Хг.

Употреба дувана
Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви веће од 5,8 ммол/Л.

Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута.

Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија.

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред променљивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости
КВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу.

Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мишкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.

Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ
– Будите мудри у избору хране и пића
· Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
· Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
· Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
· Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
· Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и трансмасти.
· Правите код куће здраве оброке.
– Будите физички активни
· Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
· Прошетајте до посла или до продавнице.
· Користите степенице уместо лифта.
· Укључите се у неки спорт или плес.
· Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
· Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
· На посао идите бициклом, ако је то могуће.
· Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
· Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
– Реците „не” пушењу
· То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
· У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
· После 15 година након престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ризик непушача.
· Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
· Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Научите шта је потребно да бисте живели здрав живот и деловали на основу тог знања, променили своје понашање за бољи квалитет живота сада и у будућности.

Извори:
http://zzzzsbg.rs/
http://www.dzruma.rs/