20. октобар – Светски дан менопаузе

Светски дан менопаузе, 20. октобра, обележава се у настојању да се жене широм света охрабре гласно говорити о проблемима једног од најважнијих раздобља њиховог живота и могућим променама.
Менопауза је природан процес у животу жена који се не може избећи, али се тегобе могу успешно ублажити или уклонити, уз битно очување здравља и квалитете живота. Готово једну трећину живота, просечна жена проживи у менопаузи, периоду живота означеним, прие свега, престанком физиолошких менструалних крварења.

Најновији демографски показатељи указују да се више од 45% жена код нас налази у пре или постменопаузи. Светска здравствена организација процењује како ће до 2030. године 1,2 милијарде жена бити у доби од педесет година и више, што је готово троструко више него 1990. године. Но, продужење живота доноси и драматичан пораст учесталости болести и стања која су повезана с престанком стварања естрогена у средњој животној доби.
Жене су темељ породице и заједнице, оне стварају живот, усмеравају живот породице, веза су међу генерацијама: једном страном окренуте млађем нараштају, а другом старијим члановима породице. Уз све то су и професионалне обавезе. Дакле, све ове улоге носе задовољство, али и велику одговорност жена.

Штa је менопауза?
Менопауза, у ужем смислу, означава задњу менструацију у животу жене. Тим појмом се често означава и циело раздобље које претходи (пременопауза) и које следи по престанку менструацијских крварења (постменопауза). Појам перименопауза (климактеријум) или прелазно раздобље, обухвата кратко раздобље пре, менопаузу и кратко раздобље након задње менструације. Менопауза се уобичајено јавља између 45. и 55. године живота. Може наступити и између 40 и 60. године, али и раније као последица одстрањивања јајника или болести. С климактеријумом жена улази у ново поглавље живота. Већина жена суочава се с више или мање израженим симптомима климактеријума. Код неких жена менопауза наступи одједном, без климактеријума. Најчешће је реч о случајевима када је менопауза наступила као последица оперативног захвата. У тим случајевима симптоми наступају одједном, интензивнији су и непријатнији.

Шта се догађа у телу жене?
Хормонска активност јајника поступно слаби и престаје, што доводи до сметњи и нередовних месечних крварења. То посредно утиче и на деловање других жлезда са унутрашњим лучењем (нпр. штитасте) па се у том раздобљу могу појавити различите сметње повезане и с њиховим радом. Јајници стварају све мање женских, али и мушких хормона. Улогу лучења полних хормона преузимају друга ткива и органи: надбубрежне жлезде, масно ткиво и мишићи. Успешност тих органа зависи пре свега од телесног и душевног стања жене, као и исхране. Менструацијска крварења могу постати оскуднија или снажнија, краћа или дуготрајнија. Када тело лучи само мале количине естрогена и не лучи прогестерон, крварење изостане.

Свака жена менопаузу доживљава на свој начин. Две трећине жена у климактеријуму се жали на телесне и психичке потешкоће. Највећа разлика примећује се између жена које у менопаузу улазе у типичним годинама, спонтано и оних које улазе раније, било спонтано било индуковано. Жене које раније улазе у менопаузу захтевају већу пажњу. Већина жена које у менопаузу улазе спонтано не примећују посебне физичке промене у време перименопаузе. Но, жене којима је менопауза индукована (нпр. ако су им хируршки одстрањени јајници) имају исте симптоме, али много интензивније и озбиљније. Многи фактори дорриносе интензитету тегоба изазваних тим променама, укључујући животни стрес, психолошки учинак старења, евентуалне болести…

Врућина у налетима - валунзи.
Најчешћи симптоми везани уз менопаузу су напади врућине. Шта их заиста изазива, још није до краја разјашњено, али се зна да су резултат промена у хипоталамусу, делу мозга у којме се регулише телесна температура. Ако хипоталамус добија сигнал да је жена превише угрејана, започиње ланчани процес који доводи до хлађења тела. Крвни судови на површини коже се шире (дилатирају), повећавајући проток крви на површини, чиме тело отпушта вишак топлоте. То узрокује црвенило лица и врата, често праћено знојењем целог тела и убрзаним радом срца. Напади врућине који се догађају ноћу могу изазвати поремећаје спавања, што узрокује умор због неиспаваности.
За жене је битно да науче препознати и избегавати окидаче напада врућине. То може бити превише загрејана просторија, врући напици, врућа или јако зачињена храна, алкохол, кофеин или цигарете. Редовно вежбање за смањење стреса, поподневни одмор, медитација, јога, акупунктура или масажа такође могу користити.

Кости
У менопаузи кости постају крхке. Најбољи начин заштите коштане масе је већи унос калцијума дневно са додатком витамина Д. Жене у менопаузи би требале конзумирати више млека и млечних прерађевина. Избегавати губљење калцијума због алкохола, пушења, превише кафе. За одржавање чврстоће костију, потребно је прилагођено вежбање (нпр. брза шетња, и сл.); најповољније делује континуирано вјжбање прилагођено способностима сваке жене.

Повећање телесне масе
Жене у четрдесетим и педесетим годинама најчешће се жале на гомилање килограма, посебно у подручју трбуха(губљење струка). Промене тежине почињу у перименопаузи, најчешће се добија по пола килограма сваке године. То је углавном повезано са променом начина и темпа живота те мањком телесне активности. Накупљањем килограма долази до повећаног нивоа холестерола у крви, високог крвног притиска и срчаних болести, можданог или срчаног удара, као и повишеног ризика за настанак малигних болести (карцином дојке). Након педесете године живота и уз до тада уобичајен начин исхране, жене постају склоније прекомерној тежини. Потребно је пазити на број и избалансираност оброка. Квалитетним намирницама мањег калоријског индекса задовољити енергетске, градивне и заштитне потребе тела.

Промене расположења
Неке жене у перименопаузи доживљавају променљива расположења, плачљиве су, тужне и обесхрабрене, а код неких се развије и права клиничка депресија. Део емоционалних тескоба може бити изазван и поремећајем спавања, рада штитасте жлезде, осећајем губитка контроле над собом, нуспојавама појединих лекова и стресом због неке теже болести, преурањене неплодности, финансијских проблема… Депресија у перименопаузи најчешће се надовезује на депресивна расположења у ранијим годинама, укључујући ПМС, изражене симптоме менопаузе…

Олакшавање симптома климактеријума
Менопаузу би требало дочекати тек као прелаз у сигурније и мудрије раздобље живота. У климактеријуму постаје још значајније довољно и квалитетно спавање које је важно за општи осећај одмора и свежине, али и за добро функционирање надбубрежних жезда. Кретање у природи, излагање коже сунцу, уравнотежена исхрана са ограниченим конзумирањем рафинисаних шећера, са намирницама богатим биљним естрогенима, свежим воћем и поврћем, довољно витамина и минерала доприносе општем бољем стању. Треба се трудити остати и ментално активан, јер је и то веома важно за квалитет даљег живота.

Препорука је остварити добру комуникацију са својим лекаром, јер је лакше доносити исправне одлуке важне за јако осетљиво здравље у овом периоду живота жене, а евентуално лечење започети на време.
Обвезно обављати контролне прегледе како би се здравствено стање жене побољшало, а оне и у менопаузи остале здраве и лепе.

Текст на основу извора, уредила др Милица Маравић, Служба за Онкологију ОБ Панчево.

Извори:
1. www.zzjzfbih.ba
2. www.mayoclinic.org
3. www.zdravlje.org.rs