Вести
18. октобар – Светски дан менопаузе
Менопауза је последње менструално крварење. Обично се дешава између 45 и 55 године живота, просечно у 51. години живота. На настанак менопаузе утичу различити фактори, нарочито менарха (прво менструално крварење), број порођаја, социоекономски фактори, раса и климатски фактори. Најзначајнији природни фактор времена када ће настати менопауза је дужина менструационог циклуса. Уколико циклус траје краће од 26 дана менопауза настаје раније (49,2 године), а ако циклус траје дуже од 33 дана менопауза наступа нешто касније (51,4 године). Најзначајнији спољашњи фактор који утиче на појаву менопаузе је пушење. Код жена пушача менопауза наступа 1 - 2 године раније због централних токсичних ефеката никотина и угљен моноксида.
Уколико менопауза наступи пре 40. године живота говоримо о превременој менопаузи. Тегобе и морфолошке промене у менопаузи могу бити привремене и трајне.
1. ПРИВРЕМЕНЕ су акутне, пролазне тегобе које настају као симптоми дефицита естрогена. ВАЗОМОТОРНИ СИМПТОМИ манифестују се у виду валунга, ноћног презнојавања, палпитација, што је уједно најкарактеристичнија манифестација климактеријума. Валунзи се јављају спонтано без спољашњег окидача, мада могу бити провоцирани узимањем топлих напитака и хране, боравком у топлој просторији или стресном ситуацијом. Трајање и учесталост валунга значајно варира. ПСИХИЧКИ ПРОБЛЕМИ су најчешће депресија, анксиозност, раздражљивост, губитак концентрације, либида и несаница.
2. ТРАЈНИ ЕФЕКТИ ЕСТРОГЕНОГ ДЕФИЦИТА Испољавају се више година после менопаузе. То су промене на урогениталним органима, кожи, коси, остеопороза и промене на кардиоваскуларном систему. На органима урогениталног тракта због дефицита естрогена долази до промена у смислу атрофије.
Процес старења коже доводи до истањења и атрофије епидерма нарочито у деловима који су изложени светлости. Знојне и лојне жлезде мање су активне, а крвни судови показују знаке склерозе. Атрофична кожа постаје сува са присутним сврабом, лако подложна трауми. Најчешћи узрок кардиоваскуларних обољења је атеросклероза (дегенеративно обољење зида и унутрашње површине артерија). Протективан ефекат естрогена на поједине фракције липопротеина се смањује па пораст концентрације липопротеина мале густине ЛДЛ и пад концентрације липопротеина велике густине ХДЛ је значајан предиктор за кардиоваскуларне болести. Поред системског ефекта на метаболизам липопротеина естрогени имају и директан утицај на зидове артерија као и на извесне факторе коагулације.
ОСТЕОПОРОЗА представља системско обољење скелета које се карактерише смањеном коштаном масом и поремећајем микроархитектуре коштаног ткива због чега кости постају фрагилне, склоне фрактури. За настанак остеопорозе у менопаузи битна је коштана маса пре менопаузе и брзина којом се маса смањује у менопаузи. Ови процеси контролисани су генетским, нутритивним, хормонским факторима и животним окружењем. Максимум коштане масе достиже се између 20 и 30 године живота док у петој деценији долази до смањења коштане масе. Симптоматске фрактуре су често први знак остеопорозе.
Анамнестички подаци и клинички знаци могу значајно помћи у процени ризика за настанак остеопорозе. Повећаном ризику од остеопорозе доприносе превремена менопауза, позитивна породична анамнеза за коштане фрактуре у постменопаузи, пушење, конзумирање алкохола, недовољан унос витамина Д, недовољан унос калцијума и смањено кретање. Клинички знаци који указују на повећан ризик од остеопорозе су низак индекс телесне масе, танка кожа, бол у крстима, смањење телесне висине и фрактуре. Мерење коштане густине је важан тест за процену коштаног ткива и процену индивидуалног ризика за коштане фрактуре.
ХОРМОНСКА ТЕРАПИЈА У МЕНОПАУЗИ Са продужењем животног века жена трећину свог живота проводи у стању естрогеног дефицита. Примарни циљ хормонске терапије у менопаузи је психичко и физичко здравље жене која пати од климактеричних поремећаја, односно побољшање квалитета живота. Проценат ових корисника је мали чак и у развијеним земљама. Главни разлог је страх од хормона и недовољна обавештеност. Свака превремена менопауза као и природна менопауза уколико су снажно изражени симптоми естрогеног дефицита представљају индикацију за хормонску терапију. Хормонска терапија може се користити у циљу превенције или терапије остеопорозе и кардиоваскуларних болести. У менопаузи се користе највише препарати естрогена, у нешто мањој мери рогестагени и андрогени, а понекад и други медикаменти.
Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања
Извори: Гинекологија и акушерство, Медицински факултет, 2011. година