14. мај – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ

Данас је Светски дан борбе против хипертензије, 14. мај. Овај дан се обележава широм света, како би се грађанима скренула пажња на значај редовног мерења крвног притиска, и како би се, уколико крвни притисак одскаче од установљених параметара, правовремено поставила дијагноза и одредила терапија.

Хипертензија је присутна када је крвни притисак изнад 140 / 90 mmHg након неколико мерења. Многе студије показале су да је повишен систолни крвни притисак подједнако важан, ако не и више, као и повишени дијастолни притисак као фактор ризика за настанак различитих кардиоваскуларних и бубрежних обољења.
1. ПРИМАРНА есенцијална хипертензија је она која нема познати узрочник, и чини од 90 до 95% свих хипертензија.
2. СЕКУНДАРНА је удружена са болестима које се могу дијагностиковати и чини остали проценат хипертензија.

ДИЈАГНОЗА: Крвни притисак треба мерити манжетном која није превише притегнута. Ширина манжетне треба да буде једнака најмање 50% дужине надлактице. На почетку, крвни притисак треба измерити на обе руке да би смо били сигурни да опструкција артерија горњих екстремитета не прави лажно низак артеријски притисак у дисталном делу руке. У стресу крвни притисак може бити значајно повишен, заправо, код одређених пацијената, сама чињеница да су код лекара у ординацији може да изазове пролазну хипертензију. Вишеструка мерења током неколико посета и одређени облици кућног мониторинга и мониторинга на послу треба да буду спроведени пре увођења фармаколошке терапије код хипертензивних пацијената.

ПОСЛЕДИЦЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ: Код пацијента који имају систолни крвни притисак изнад 160 mmHg или дијастолни виши од 100 mmHg током 20 година, стопа смртности достиже 100% код оних који нису лечени.
1. ШЛОГ. Пацијенти са систолним крвним притиском вишим од 160 mmHg имају четвороструко већи ризик од шлога ако нису лечени.
2. ОБОЉЕЊЕ КОРОНАРНИХ АРТЕРИЈА. Пацијенти са дијастолним крвним притиском вишим од 95 mmHg имају двоструко већи ризик од обољења коронарних артерија у поређењу са нормотензивним пацијентима. Међутим, корисност узимања терапије није у потпуности дефинисна као што је код шлога.
3. КОНГЕСТИВНА СРЧАНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА (КСИ). Пацијeнти са крвним притиском вишим од 160 / 95 mmHg имају четвороструко повећану инциденцију од КСИ. Код 75% пацијената са КСИ , хипертензија се јавља током њихове болести. Задебљање и хипертрофија леве коморе која настаје због хипертензије може да изазове КСИ као резултат дијастолне дисфункције.

ЦИЉЕВИ ТЕРАПИЈЕ: Циљ лечења хипертензије је снижење дијастолног крвног притиска на мање од 90 mmHg и систолног крвног притиска на мање од 140 mmHg . Тренутно се сматра да готово сви пацијенти са крвним притиском вишим од 140 / 90 mmHg треба да буду лечени. Код пацијената са граничном хипертензијом потоји контроверза око ризика и добробити терапије, али већина клиничких лекара верује да добробит терапије доминира и да сви пацијенти са повишеним крвним притиском треба да примају терапију до успостављања вредности мање од 130 / 80 mmHg.

ВРСТЕ ТЕРАПИЈЕ:
1. Нефармаколошке мере: Рестрикција натријума сама по себи може да буде довољна да снизи крвни притисак код многих хипертензивних пацијената, поготово код оних са високим уносом натријума. Показало се ограничен унос на мање од 2 грама дневно значајно снижава крвни притисак код подложних пацијената. Смањење тежине код гојазних пацијената такође значајно снижава крвни притисак. Ограничен унос алкохола може да буде користан. Алкохол потенцира дејство катехоламина и може да доведе до егзацербације хипертензије код подложних појединаца.
2.Фармаколошке мере: Сарадња пацијента је често најбоља када је терапутски режим једноставан за праћење. Код избора антихипертензивног режима, треба обратити пажњу не само на нежељена дејства, већ и на бројне лекове и дозе које пацијент треба да узима. Од лекова користе се диуретици, бета адренергички блокатори, централно делујући адренергички антагонисти , симпатички нервни антагонисти, алфа адренергички блокатори, антагонисти калцијумских канала, директни вазодилататори, АЦЕ инхибитори, ангиотензин 2 –тип 1 рецепторски антагонисти.

ХИПЕРТЕНЗИВНА КРИЗА – дефинише се као тешка хипертензија која се карактерише дијастолним крвним притиском вишим од 140 mmHg. Повишење крвног притиска до ове мере може да узрокује васкуларна оштећења, плућни едем, енцефалопатију, хеморагију ретине, оштећење бубрега и смрт. Дијагноза: Дијастолни крвни притисак виши од 140 mmHg, прегледом очног дна едем папиле, промене у неуролошком и менталном статусу и поремећен бубрежни седимент су кључни знаци хипертензивне кризе. Индиковано је тренутно снижавање крвног притиска!
1. Инфузија натријум нитропрусида је делотворна. Крвни притисак треба да буде праћен стално. Дуготрајно давање високих доза нитропрусида може довести до цијанидне интоксикације. Ова компликација се чешће јавља код пацијената са реналном дисфункцијом.
2. Лабеталол, никардипин и нитроглицерин су такође делотворни интравенски лекови.
3. Сублингвална примена нифедипина се показала опасном (преципитира коронарну исхемију или шлог), и као таква не треба да буде део терапије!

Текст на основу извора уредила др Алавања Јована, клинички лекар, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извори:
Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године
NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić
http://www.plusonline.rs/svetski-dan-borbe-protiv-hipertenzije-14-maj/