9. јун – Дан борбе против акутног можданог удара

Дан борбе против можданог удара у Србији се обележава 9. јуна, од 2007. године, са циљем подизања свести о правовременој дијагностици и лечењу, са посебним освртом на превенцију настанка можданог удара.
Мождани удар представља обољење које настаје услед недовољног снабдевања крвљи мозга услед обољења крвних судова, било да се ради о њиховом зачепљењу или пуцању зидова крвних судова и појави крварења у мозгу. То доводи до смањеног снабдевања ћелија мозга хранљивим материјама и кисеоником и њиховог одумирања. Тада долази до озбиљних и животно угрожавајућих стања, јер нервне ћелије немају моћ обнављања. Симптоми се испољавају у виду изненадне слабости или одузетости једне половине тела, конфузности, поремећаја говора, сметњама у координацији покрета и хода, вртоглавице, несвестице, поремећаја са видом, главобоља... У свету се користи тест за брзу одијентацију да ли се ради о можданом удару (ФАСТ тест) где се постављају питања: да ли се лице искривило, да ли постоји слабост руке, да ли постоје сметње са говором. Брзом реакцијом и доласком у болницу у прва 3 сата од настанка симптома може се деловати терапијом за разградњу тромба и тиме смањити настанак компликација.

Мождани удар представља један од главних узрока смртности у свету, као и инвалидитета, заједно са кардиоваскуларним обољењима и туморима. 2011. године око 11% укупне смртности у свету чиниле су особе са можданим ударом. Једна трећина оболелих умире, једна трећина често има тешке последице и онеспособљеност за свакодневни живот, док се само једна трећина потпуно опорави. У Србији годишње оболи између 20000 и 22000 људи.

Најважније од свега јесте да се мождани удар може спречити, уколико адекватно делујемо на факторе ризика. Постоје фактори ризика на које можемо и оне на које не можемо да утичемо.
Фактори ризика на које не можемо да утичемо: Са старењем долази и до учесталијих обољења крвних судова. Иако мождани удар може да се деси у било којој животној доби, око 2/3 сви случајева се дешава после 65. године. Са старењем се повећава и фактор ризика за његов настанак. Повећан фактор ризика је и код особа које су у породици имале оболелог од можданог удара. Мушкарци 25% више обољевају од жена, али се 60% смртних случајева јавља код женске популације. Фактори ризика су такође трудноћа, менопауза, хормонска терапија... Припадници црне расе имају два пута већу учесталост обољевања.

Фактори ризика на које можемо да утичемо: Особе са повишеним крвним притиском имају три пута већу шансу за добијање можданог удара. Код оболелих од дијабетеса или поремећаја липидног статуса, повећан је ризик од обољевања за 2 пута, уколико нивои шећера и масноћа у крви нису добро регулисани. Пушачи су у знатно већем ризику да добију мождани удар, због штетних ефеката које изазивају цигарете на организам, по неким студијама чак и до 50%. Гојазне особе, са индексом телесне масе већим од 30 чешће добијају акутни мождани удар. Физичка неактивност такође утиче. Сматра се да се свакодневном физичком активношћу у трајању од 30 минута значајно смањује ризик. Начин исхране и конзумирање алкохола представљају факторе ризика. Сматра се да медитерански начин исхране смањује ризик од настанка можданог удара за половину.

Најважније је нагласити да се настанак можданог удара у великој мери може спречити само уз наше активно учешће, променама животних навика и редовним контролама. Уколико се симтпоми јаве, најбитније је, препознати их и благовремено се јавити у болницу, јер се адекватном терапијом смањују компликације.

Tекст на основу извора уредио: др Милош Плавшић, очно одељење, Општа болница Панчево

извори:
Владимир Костић, Неурологија за студенте медицине, Медицински факултет у Београду, 2018
https://www.thelondonclinic.co.uk/conditions/acute-stroke
https://emedicine.medscape.com/neurology
https://www.cdc.gov/stroke/facts.htm