СУНЧАЊЕ, КОЖА И ИСХРАНА

Сунце је неопходно за живот на Земљи. Познато је да су га још старе културе поштовале као божанство. Историјски записи говоре о благотворним ефектима сунца на тело и расположење човека, због чега се и користило за лечење различитих промена на кожи. Међутим, након векова модернизације и технолошког напретка људског друштва које се свакако непосредно одразило и на природу, последњих година се више важности придаје штетним ефектима сунца, и то пре свега на кожу.
Неке од добро познатих кожних болести које могу бити изазване или погоршане УВ зрацима укључују актиничке кератозе, базоцелуларни и сквамоцелуларни карцином коже , малигни меланом , кутани еритемски лупус, дерматомиозитис и полиморфне светлосне ерупције.

Како Сунце оштећује кожу?
Механизам оштећења коже УВ зрацима је комплексан. У најширем смислу може се поделити на оксидативно оштећење изазвано формирањем слободних радикала и реактивних оксигених специјеса и на оксиген независно оштећење које настаје апсорпцијом фотона.
За фотохемијску реакцију која се одиграва у кожи УВ зраци морају бити апсорбовани од стране хромофора, када почиње серија фотохемијских реакција, које могу за резултат имати промене у смислу фотостарења или канцера коже. Ове фотохемијске реакције резултују променама на ДНА, а такође могу изменити протеине и липиде у ћелијама коже, резултујући променама у њиховим функцијама. Њихова акумулација доводи до старења ткива. Тело је добро опремљено да се бори са оксидативним стресом, уобичајено користећи сопствене антиоксидантне ензиме и неензимске антиоксиданте којима умањује ове промене. Међутим, понекада УВ зраци и други генератори слободних радикала успеју да надвладају систем, када природна заштитна контрола постаје неадекватна, што као резултат има оксидативни стрес.
Од практичног је значаја познавање сунчевог спектра, кога чине УВБ зраци одговорни за прегоревање и који носе са собом велики ризик за настанак карцинома коже. На другој страни су УВА зраци, који продиру дубље, веће су таласне дужине и одговорни су за промене у оквиру фотостарења. Такође, многи лекови могу бити фотосензитивни, па је у време њиховог узимања потребно пазити на изложеност Сунцу да не би дошло до развоја алергијских реакција.

Едукација пацијената у смислу адекватне заштите од Сунца је један од најважнијих задатака већине клиничара, пре свега дерматолога који се баве широким спектром промена на кожи које су настале услед излагања Сунцу.
Поуздано је доказано да ултравиолетни (УВ) зраци изазивају опекотине, превремено старење коже или фотостарење, доприносе развоју карцинома коже и катаракте, а могу изазвати имуну супресију или активирати латентне вирусе.
Важност локалне фотопротекције је добро позната. Због тога је од посебне важности питање: да ли је могуће обезбедити додатну унутрашњу заштиту коже.

Неколико студија је последњих година показало да је могуће адекватном исхраном појачати одбрамбене моћи целог организма, самим тим и коже у борби против штетних ефеката УВ зрачењ а. То може бити добра додатна стратегија, још увек недовољно позната и мало коришћена.

Колико је важна исхрана у заштити од Сунца?
Поред коришћења одговарајућих локалних препарата за заштиту, кожа се такође може хранити и „изнутра" да би се избегло њено оштећење од претераног излагања УВ зрачењу. Узимање хране богате антиоксидантима и хране која делује антиинфламаторно, може помоћи и кожи и читавом телу у одбрани од УВ зрака. Слободни радикали који се производе услед дејства сунчевих зрака су одговорни за оштећење ћелија, старење и повећан ризик од канцера коже. Антиоксиданти имају улогу да супримирају слободне радикале и тако зауставе њихова штетна дејства.

Неки антиоксиданти су свима јако добро познати: витамин А, Ц и Е, селен, бета каротен и ликопен.
Теоријски, у храни биљног порекла постоји на хиљаде компоненти које имају особине антиоксиданата. Савремена наука ће многе од њих и открити у годинама које су пред нама.
Ове супстанце штите биљке од јаке УВ радијације, и када се оне касније конзумирају у ткивима човека задржавају исти ефекат.

Да ли правилна исхрана може заменити креме за сунчање?
Одговор је: Не. То неће заменити локалну заштиту, али ће додати „бонус” унутрашњој заштити која ће бити присутна 365 дана у години.

Како исхраном кожу припремити за лето?
Добар предлог је исхрана предоминантно базирана на храни биљног порекла, са повременим узимањем рибе. Одређене врсте риба као што су лосос, туна и сардине су богате омега 3 киселинама, које имају анти-запаљенска својства.
Воће, поврће, различите врсте семења, производи од пуног зрна, коштуњаво воће и пасуљ су богати антиоксидантима. Такође, ове супстанце се у великим количинама налазе у нару, боровници, малини, лиснатом зеленом поврћу, вишњи, шљиви, црној чоколади и чају. Генерално, што је тамнија боја, већа је концентрација заштитних биљних компоненти.
Витамин Ц који се налази у воћу добро је познати пријатељ коже. Позната је његова улога у производњи колагена, тако да је значајан за превенцију појаве бора. Он је најчешћи антиоксиданс који се уноси у кожу, али се брзо разграђује.
Добро је јести храну богату ликопенима као што су парадајз и црвене паприке. Ликопен делује као унутрашњи фотопротектор повећавајући кожи способност одбране од Сунца. Студија која је рађена прошле године у Британији показала је да исхрана базирана на парадајзу повећава заштитну способност коже за око 33%. Кувани парадајз има више ликопена него свежи, а додатком маслиновог уља се побољшава његова апсорпција.
Када температура расте, потребан је веæћ унос течности. Покушајте да пијете углавном воду, незаслађене зелене, беле или црне чајеве, као и биљне чајеве. Тиме у највећој мери избегавате екстра калорије и вештачке заслађиваче. Што се чајева тиче, да би се постигао њихов антиоксидантни ефекат потребна је дневна количина од 4 до 5 шоља. За зелени чај је познато да садржи категорију антиоксиданата који се називају полифенолима, а који повећавају способност коже за заштиту од Сунца, смањују оштећења настала УВ зрацима и штите је од фотостарења.
Мада какао није популаран као летњи напитак, постоје студије које доказују да његово конзумирање може редуковати штетне ефекте Сунца на кожу. Црна чоколада у великој количини садржи какао.

Да ли постоји нека храна коју треба избегавати на Сунцу ?
Потребно је ограничити унос алкохола и напитака са кофеином, јер они могу изазвати дехидратацију, посебно у условима велике влаге или приликом дужих боравака на Сунцу. Шећер и засићене масти су проинфламаторне супстанце и убрзавају процес старења, па их треба избегавати.

Како уља делују на кожу - споља и изнутра?
Повећавајући количину одређених уља у исхрани можете редуковати оштећења која изазива веома опасна УВ радијација.
Посебно су важне омега 3 масне киселине које се налазе у неким врстама риба. Оне не блокирају сунчеве зраке, али имају антизапаљенски потенцијал и на тај начин штите кожу.
Већина истраживања је доказала да ове масне киселине продужавају време које је иначе потребно да настану опекотине, а неки научници тврде да чак могу смањити и ризик од настанка канцера коже. Због свега тога оне су неопходне у нашем организму.

Да ли је потребно узимати и додатке исхрани у виду таблета и које?
Идеално, требало би да се све потребне материје уносе храном, мада постоје ситуације када су суплементи корисни и препоручују се. Када је нечија исхрана недовољна, базични мултивитамински препарати су нека врста осигурања. Остало би могли бити препарати калцијума, магнезијума, витамина Д и омега 3 масних киселина.
Наравно, препоруке за узимање таквих препарата би требало да се доносе индивидулано, за сваку особу посебно, у односу на њене потребе, начин живота и исхране, евентуално болести и наравно генетике.

Да ли се може претерати са узимањем таквих препарата?
Одговор је: Да. Свакако постоји могућност да узмете превише витамина. Није добра идеја узимати велике количине једног витамина. Будите пажљиви са витамином А. Не би требало да узимате више 3000 ИЈ (интернационалних јединица) дневно у форми ретинола из животињских извора. Ова форма може бити токсична за јетру. Бета каротен из биљака, може бити конвертован у витамин А у телу, али он нема те токсичне ефекте. Међутим, пушачи не би требало да узимају суплементе са бета каротеном због неких студија где се показало да постоји повезаност са канцером плућа. Безбедни су за непушаче. Сигурна и здрава алтернатива је жуто, наранџасто и црвено воће богато ретиноидима.

Не препоручују се велике количине бета каротена. Велика количина бета каротена пребојава кожу наранџасто. Боље је обезбедити га преко хране, јер на пример пола шоље куваног спанаћа има преко 11000 ИЈ витамина А од бета каротена, а једна просечна шаргарепа око 8600 ИЈ витамина А, а поред тога садрже и друге корисне материје.

Унутрашња протекција која се може постићи узимањем одређене врсте хране свакако није алтернатива употреби препарата са високим заштитним фактором. Међутим, повећана системска унутрашња заштита од УВ зрака доприноси дуготрајнијој одбрани и представља стратегију коју би требало развијати.

Први корак је свакако бити свестан ризика и установити корисне навике које ће помоћи у заштити од Сунца и његових штетних ефеката.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 29.6.2022.