СУНЧАНИЦА И ТОПЛОТНИ УДАР

Сунчаница представља поремећај који настаје приликом дужег излагања главе и потиљка јаком сунцу. У топлим летњим месецима дуже излагање главе и потиљка сунцу доводи до загревања ових делова тела, последичног ширења крвних судова мозга што доводи до повећања његове запремине и едема.
Симптоми сунчанице могу да буду главобоља, вртоглавица, повраћање, немир, малаксалост, несвестица, губитак свести. Пошто се сунчаница дешава у топлим летњим данима, знојење је обилно па самим тим и губитак минерала и воде је појачан. Постоје и знаци дехидратације попут сувоће уста и коже, убрзан пулс, плитко убрзано дисање.

Топлотни удар представља стање слично сунчаници, али разлика је у томе што код топлотног удара постоји генерализовано излагање тела високој температури. То доводи до немогућности оптималне регулације температуре тела, те настаје оштећење пре свега нервног система, али и осталих органа. Настаје када телесна температура достигне више од 40 степени Целзијуса. Резултат је или прекомерног излагања тела високим температурама или прекомерне физичке активности, у великом броју случајева је комбинација ова два фактора. Сваке године у САД умре око 600 људи од последице топлотног удара док у Индији и Пакистану тај број достиже неколико хиљада.
Симптоме можемо да поделимо на симптоме топлотне болести (рана фаза) и симптоме правог топлотног удара. Један од првих симптома су грчеви у мишићима, пре свега у ногама и абдомену, јако знојење, малаксалост и жеђ. Касни симптоми су главобоља, мука, повраћање, смањење знојења, таман урин.
Симптоми озбиљног топлотног удара су телесна температура више од 40 степени Целзијуса, конфузија, ирационално понашање, црвена сува кожа, брзо и плитко дисање, брз и слаб пулс, конвулзије и губитак свести. Ако се пацијент неадекватно и неблаговремено не лечи долази до оштећења мозга, бубрега, осталих органа и смрти.

Лечење сунчанице и топлотног удара је исто. Болесника склонити са сунца и ивора топлоте, најбоље у хладну проветрену просторију. Скинути одећу и стављати хладне облоге пре свега на чело, пазух, препоне, као и на цело тело. Употребити вентилатор ако постоји могућност. Рехидратација хладном водом или спортским напицима пошто они садрже соли и минерале.

Шта не радити? НЕ давати лекове који смањују температуру – неће помоћи могу да одмогну. Не давати напитке који садрже алкохол или кофеин. Не давати особи течност на уста ако је у несвести.

Увек позвати службу хитне медицинске помоћи.
Деца, нарочито бебе старе између 6 месеци и годину дана, немају добро развијен терморегулациони систем те су они као и старе особе посебно осетљиви на високе температуре. У току врућих летњих часова носити шешире, лагану одећу, уносити доста течности уз лагану исхрану. Препоручљив је појачан унос минерала , магнезијума, калијума, натријума пошто се они појачано излучују. Заштитите своју кожу кремема за сунчање са виском фактором и избегавајте активности на отвореном у току најтоплијег дела дана.

Teкст на основу извора уредио др Властислав Бобош, Општа болница Панчево.

Извор:
www.medlineplus.gov