1 2 3 4 5

Вести



СТРУЈНИ УДАР И УДАР ГРОМА
Како помоћи унесрећеном?

Удар електричне струје настаје када се цело тело или део тела укључи у струјно коло.

Последице могу бити безазлене или кобне, што зависи од бројних фактора попут техничке особине струје, отпора ткива, дужине изложености и пута проласка струје кроз тело. Мокра или влажна кожа има мањи електрични отпор, па погоршава последице струјног удара.

Постоји једносмерна и наизменична струја и имају различито дејство на живе организме. Једносмерна струја протиче кроз проводник једним смером од позитивног ка негативном полу и у принципу је за људски организам четири пута мање опасна од наизменичне струје.
Сматра се да су за живот најопаснији напони струје од 110-500V. Та струја се назива нисконапонска, а струју са напоном преко 500V називамо високонапонском струјом.
Код струје високог напона повреде могу настати и када се тело нађе у близини високонапонског проводника када између њих настаје електрични лук, а нарочито при влажном времену. При паду високонапонског проводника далековода на влажну земљу човек може страдати и на неколико корака од проводника.

На месту улаза струје у тело и на месту њеног излаза из тела настају повреде у виду јасно ограничених опекотина. На тим местима изумире ткиво и јављају се велики губици коже и ткива у облику левка. Сем опекотина струја делује и електролитички, тј. електричним путем раствара ћелије и ткива.

Удар грома (фулгуратио) настаје услед наглог и снажног пражњења електричне енергије између облака и земље. У суштини у питању је масивни ДЦ шок, удар једносмерне струје, огромне енергије.
Ипак, удар грома, праћен је мањом стопом смртности од удара струје, јер је врло кратко време контакта тела и грома, око 1 до 100мс. Удар грома може бити директан и индиректан. Директан обично настаје када особа носи металне предмете на отвореном простору за време грмљавине. Индиректан најчешће настаје када једносмерна струја пролази кроз дрво, које има већи отпор него ваздух између дрвета и жртве, те струја проналази пут мањег отпора, односно преко жртве прелази у земљу.

КЛИНИЧКА СЛИКА:
Удар изазива прекид дисања, губитак свести, престанак рада срца, затим опекотине на месту контакта са извором електричне струје, тоничко-клоничке грчеве и смрт. Електрични удар понекад одбаци повређеног те овај услед пада задобија и друге повреде. Струја веома велике јачине проузрокује изгоретине и угљенисање.
При удару грома појаве су исте као и при електричном удару. Особа изгуби свест, а када дође к себи, не сећа се шта се догодило. Затим наступају грчеви мишића целог тела и бунцање, после чега остају одузети неки делови тела. Ако је удар грома био јак, смрт наступа од грчева мишића за дисање. Узрок овоме су појаве на мозгу услед ситних крварења и оштећења можданих ћелија.
Непосредни узрок смрти, најчешће је срчани застој, који настаје због тренутне деполаризације читавог миокарда.
У случају да до тога не дође, код унесрећеног се могу развити хипертензија, тахикардија, неспецифичне ЕКГ промене, инфаркт миокарда.

ПРВА ПОМОЋ: Одмах прекинути коло електричне струје!
Извадити утикач, одврнути осигурач, дрветом прекинути проводник, али не голим рукама већ гуменим дебелим рукавицама или увити руке сувим текстилом и то обилно и тако ухватити проводник. Код високих напона, држите се барем на 10 метара удаљености док се не осигура искључење напона. Немојте постати друга жртва!
Затим, применити процедуре кардиопулмоналне реанимације. Од медикамената по потреби користе се аналгетици, седативи, кисеоник, опрез са надокнадом течности због често пратећег едема мозга. Веома је битно проверити да ли постоје секундарна оштећења, и санирати их.
Ако оживљавање успе, треба збринути и опекотине (пажљиво скинути делове одела осим оних слепљених за кожу, насилно скидање тих делова узрокује јаке болове и заједно с деловима одела љуште се и делови ткива. Одећу треба скидати парањем по шавовима. Опечену површину треба што пре прекрити стерилном газом или завојем. На опекотине не стављати масти, прашак и слично!

Несрећа са ударом грома се може десити и на неким местима са масовним окупљањем, нпр. спортски догађај на отвореном и сл. Тада може доћи до страдања већег броја људи. Битно је знати да поступак тријаже није конвенционалан. Пацијенти који немају пулс и не дишу не могу се сматрати мртвим, већ треба уложити труд у оживљавање, јер им је то шанса за враћање у живот.

Компликације са којима се накнадно може суочити особа која је преживела удар муње су:
- Стварање катаракте,
- Неуролошке и психичке потешкоће,
- Прскање бубне опне,
- Фрактуре костију.

Текст на основу извора уредила др Јелена Косановић, Општа болница Панчево.

Извори:
http://www.stetoskop.info/Udar-elektricne-struje-393-c9-content.htm
http://www.hitnapomocns.org.rs/