1 2 3 4 5

Вести



Стрес - како се изборити?

Свакодневно смо изложени великој дози стреса, живимо брзо и заборављамо да је управо стрес често „окидач” за многе болести. Било да се ради о стресу из економских разлога, стресу на послу, у школи, стресу због здравственог стања, он је постао наш свакодневни партнер. Данас смо стресу подложни сви!

Један психолог је стрес дефинисао као поређење са чашом воде.

Подигао је једну чашу воде и упитао нешто сасвим неочекивано:

„Колико је тешка ова чаша?”

Одговори су варирали између 200 и 600 милилитара, али на крају су сви схватили да он уопште није питао за физичку тежину.

„Апсолутна тежина није важна. Све зависи од тога колико дуго држим ову чашу. Ако је држим један минут, није проблем. Ако је држим сат времена, заболеће ме рука. Ако је држим цео дан, рука ће ми утрнути и укочиће се. У сваком случају, тежина чаше се не мења, али што је дуже држим, она је све тежа. Стрес и бриге у животу су као ова чаша воде. Размишљајте о њима неко време и ништа се неће догодити. Размишљајте мало дуже и почеће да боле. Ако размишљате о њима по цео дан, осетићете се укочено неспособни за било шта. Сетите се да спустите чашу”, закључио је психолог.

Како на нас утиче стрес?

Стрес организма је прва потврда да је нарушено здравље, и да, у зависности од слабих тачака организма, постоји могућност развитка болести. Он има велику улогу у настанку и развоју кардиоваскуларних и инфективних болести, карцинома, дијабетеса, неуродегенеративних и локомоторних поремећаја попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести, урогениталних и дигестивних болести као и у процесу старења.

Обично се много говори о стресним животним догађајима који остављају тренутне негативне последице по особу и утичу на нагло погоршање њеног психофизичког функционисања–смрти или тешке болести блиских особа, губитак посла или имовине, раскид, развод, и сл. Међутим, не смемо заборавити на свакодневни стрес: прековремени рад на послу, прекратки рокови, лоши међуљудски односи, кашњење, проблеми у породици–лоша комуникација са партнером, брига око деце, финансијски проблеми, непредвиђени трошкови, па чак и гужва у саобраћају, редовно ремете психофизичку равнотежу сваког од нас. Иако утицај ових ситуација није тренутно погубан по наше функционисање, њихово учестало одигравање може код неких особа допринети повишеној анксиозности, сниженом расположењу, хроничном умору, несаници, главобољама, мучнинама, повишеном крвном притиску или генерално паду имунитета.

>Како се изборити?

Свака ситуација може да се превазиђе само је битно да промените начин гледања на исту. Према томе погрешно је говорити да стресне ситуације имају директан утицај на наше негативно реаговање на њих. Између ситуације и наше емотивне и физиолошке реакције постоји наша инетрпретација која се одвија у нашој глави.

Такође, превелики захтеви који сте себи поставили могу бити извор хроничног стреса. Можете поставити себи захтев да будете ангажовани на две или три функције у оквиру радног места, да одвозите децу у школу, на тренинге, помажете им око домаћег и сл. Овде је важно одредити приоритете, некада може бити да обављате само један посао али да сваку ставку желите да обавите савршено и да вам то одузима превише времена. Иако се вама чини да је немогуће одустати од било ког задатка који сте себи поставили и да би то имало катастрофалне последице по вас и друге, вероватно то није баш тако. Смањењем захтва моћи ћете да обављате ствари квалитетније и што је најважније бићете мање напети што је на дуже стазе много већи добитак од тренутно процењених губитака.

Хроничан страс чини организам напетим и исцрпљаним из дана у дан зато је неопходно да се он и релаксира на дневном нивоу. Често су људи склони да налазе изговоре како немају времена за релаксацију и/или физичке активности или да су превише уморни да би било шта радили. Важно је да без обзира како се осећате (уморно, мрзовољно) урадите нешто за себе на дневном нивоу макар у трајању од пола сата, немојте размишљати о томе како вам је тешко да се покренете већ се сетите доброг осећаја који имате у току или након тих активности. Дозволите своме уму и телу да се релаксира и одмори сваког дана.

Постоји велики број добрих стратегија у борби против стреса:

-Престаните да одлажете активности. Уколико нешто можете обавити, обавите то одмах, данас. Један од најбољих начина како се носити са стресом јесте планирати унапред.

-Стопирајте негативне мисли. Негативне и застрашујуће мисли можете зауставити тако што ћете почети мислити о нечем охрабрујућем и позитивном.

-Смањите број послова, обавеза и догађаја и не живите у прошлости.

-Немојте паничити. Немојте се уплашити од количине онога што морате урадити и извршити.

-Свесно уживајте у садашњости. Схватите своје тренутно стање као авантуру, као занимљиву загонетку коју треба решити.

-Ставите стрес у нормалне оквире. Шта и да добијете слабу или негативну оцену или не успете да положите испит. Мораћете још једном да одговарате, да пишете тест, да објасните родитељима. То није ништа страшно и трагично.

-Научите да се опуштате. Медитација или вежбе дисања су проверени и ефиксани начини да контролишете стрес.

-Не исцрпљујте се мање важним стварима, бавите се физичким активностима и довољно спавајте.

-Смејте се. Смех најбољи лек за стрес. Тешко је насмејати се када вам је живот у тоталном хаосу, али некад вреди застати за тренутак и погледати на неке ствари из ведрије перспективе.

-Ако тренутно нисте у стању да решите неки проблем, дајте себи мало времена да размислите. Када се касније вратите на свој проблем, обично вам буде лакше да га решите.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

Извори:

http://www.vaspsiholog.com/2015/03/kako-se-izboriti-sa-svakodnevnim-stresom/

http://bolnica.medigroup.rs/a/stres-organizma-znak-bolesti

http://www.najstudent.com/saveti/kako-da-upravljate-stresom-23-strategije-311

http://www.kurir.rs/zabava/zena/1713627/izborite-se-sa-stresom-i-problemima-mudra-prica-psihologa-koju-svako-treba-da-procita