Утицај дуванског дима на људски организам

Према подацима Светске здраствене организације сваке осме секунде умре једна особа од последица утицаја дуванског дима, тј. око 6 милона људи годишње у целом свету.

Иако се бележи пад броја пушача задњих година а предвиђања су још оптимистичнија за наредних десетак година након имплементације многих програма за смањење процента пушача, подаци су и даље испод очекиваних. Важни фактори које доводе до конзумације дувана у раним годинама живота јесу: пријатељи који пуше, родитељи који пуше, присуство неких менталних проблема, импулсивност као црта личности и нижи социјално-економски статус. Као мотивацију за одржавање никотинске зависности пушачи наводе потребу за опуштањем, релаксацијом, повећавање концентрације, смањење тежине и потребу да се уклопе у своје социјално окружење. Друштво, породица, школа нас уче од малих ногу колико је пушење штетно. Сви смо упућени у ефекте пушења на наше тело, сви смо упућени у цели низ хроничних болести које дуван изазива, а симптоми који се догађају у нашем организму су далеко бројнији. У диму цигарете није пронађена ниједна корисна компонента, али је за сада потврђено присуство више од 4.000 штетних од којих су 43 канцерогене.

Дуван је дрога број један у свету по распрострањености а број два по степену зависности коју изазива. Никотин је састојак дувана који доводи до зависности. Он ослобађа у мозгу супстанце које изазивају лепе ефекте као што су задовољство, будност, боља пажња, боље расположење, мањи апетит, смањују нервозу, напетост и страх...Мозак чак после само једне цигарете осећа апстиненцију, крвни притисак се повећава, синуси се зачепе а желудац прожме жарење. Зато сваки пушач треба да се запита у каквом стању је тек његово тело и његов организам после месеци, година или деценија пушења, ако такав учинак има само једна цигарета?

Две хемикалије дуванског дима, никотин и угљен моноксид, посебно ометају кардиоваскуларни састав да правилно функционише. Изложеност никотину и угљен моноксиду мења срце и крвне судове на начине који повећавају ризик од срчаних и кардиоваскуларних болести. Артеросклероза, исхемијска болест срца, болест периферних артерија су само неке болести и последице пушења које у комбинацији са другим факторима као што је холестерол, висок крвни притисак, или прекомерна телесна тежина могу имати трагичан крај. Због прекида артеријске опскрбе срца крвљу настаје некроза тј. пропадање срчаног мишића што узрокује срчани инфаркт или инфаркт миокарда.

У горњим дисајним путевима долази до губитка трепетљика и хипертрофије слузнице. У периферним дисајним путевима јављају се упале, промене епитела, фиброза и повећано лучење секрета, а алвеоле се уништавају губитком површине услед измене асова. Поред видљивих оштећења, повећане су концентрације антитела имуноглобулин М и имуноглобулин Е (маркери сензибилизације), што показује да су укључени алергијски процеси. Дувански дим производи препознатљиве симптоме који укључују: продуктиван и упоран кашаљ, редовне инфекције грудног коша које захтевају антибиотике и краткоћа даха током физичких активности. Болести дисајног система које се повезују са употребом цигарета јесу хронична опструктивна болест плућа, упала плућа, рак плућа, емфизем, бронхитис, итд. Пасивно пушење такође може довести до болести респираторних органа. Доказано је да непушач добија исту количину дима и штетних хемикалија као да је попушио једну цигарету ако се поред њега запале 4 цигарете.

Пушење не само да може повећати ризик од рака у било којем органу пробавног система, већ због реакције тела на иритансе које дуван садржи, пушење може довести и до настанка следећих болести: горушица, гастроезофагеална рефлуксна болест (ГЕРБ),болести јетре, пептични чир,полипи, камење у жуч, панкреатитис итд.

Никотин је активни састојак у развоју зависности и супстанца одговорна за учинке на централни нервни систем. Никотин се везује за нервне ћелије у мозгу у само 3 удисаја дима. Ћелије мозга и централног нервног система имају на својим површинама посебне протеинске рецепторе за које се никотин веже. Када се молекулникотина веже за никотински рецептор, рецептор доводи до тога да неурон преноси нервни импулс на различите циљне органе и ткива. Овај процес стимулише ослобађање неуротрансмитера (хемијских преносиоца) који производе физиолошке и психолошке ефекти никотина. Никотин делује спајањем на подскупину рецептора који вежу неуротрансмитер, ацетилхолин. У зависности од дела мозга, неурон ове измењене хемикалије, ацетилхолин и норадреналин, доставља од мозга до мишића контролишући основне функције попут нивоа енергије, откуцаја срца и дисања. Делује као „саобраћајни полицајац“ надгледајући проток информација и игра улогу у учењу и памћењу. Утицај пушења на нервни систем се огледа као тремор, несаница, немир, раздражљивост, успорен пренос подражаја, пад концентрације и радне способности, смањење памћења и сл.

Пушење утиче на кости, чини их слабијима, док мишићима треба дуже да се опораве, што на крају успорава процес оздрављења тела. Уносом дуванског дима се повећава склоност развоја болести костију и крвних жила, као и мишићних и хроничних упала тетива. Никотин у цигаретама успорава производњу ћелија које формирају кости тако да доводе до мање густине костију.

Чини се да пушење брже разграђује естроген у телу. Естроген је важан за изградњу и одржавање снажног костура код жена и мушкараца.Даље, дувански дим слаби колаген у телу и токсичан је за тело. Један од ефеката ове токсичности је да разграђује колаген у кожи и везивним ткивима тела (укључујући мишиће, кости, крвне судове, пробавни систем и тетиве) брже од онога што би се временом природно догодило.

Студије су показале да жене које пуше имају повећан ризик за каснију трудноћу. Истраживање је такође показало да жене које пуше током трудноће ризикују компликације, прерано рођење, новорођенчад с ниском порођајном тежином, мртворођеност и смртност новорођенчади. Мала порорђајна тежина је водећи узрок смрти новорођенчади. Пушење цигарета код мушкараца такође је имплицирано као узрок смањеног броја сперме и повећане учесталости абнормалне морфологије сперме, као и смањења сексуалних перформанси. Поред свих ових негативних утицаја, пушење утичи не сан, вид, ниво шећера у крви и још многотога. Пушачи чак 4 пут чешће осјећају незадовољно након ноћног сна. Стање организма и тела које настаје као последица физиолошке и психолошке зависности о никотину одузима здравље, лепоту, слободу и новац.

Када смо свесни свега овога једино што нам преостаје као могуће и паметно решење јесте оставити пушење.Уместо краткотрајног задовољства требамо одабрати здравље и то већ данас. Престанак пушења тежак је и комплексан процес и важно је искористити све ресурсе за помоћ – од породице па до доктора и стручњака. Пушење је више од физичке овисности о никотину, то је и психолошка овисност. Али, упркос свему томе бирајмо још данас здравље и престанимо са пушењем.

Дувански дим, такође, оштећује одбрамбени систем плућа јер он мора да уклања честице дуванског дима које дете удише. Зато деца пушача имају чешће инфекције дисајних путева. Чешће инфекције значе чешћа, дужа и тежа погоршања астме која лошије реагују на терапију астме. Деца изложена дуванском диму у свом окружењу имају и чешће инфекције средњег уха, са заостајањем секрета у уху, што временом може довести до губитка слуха. Деца изложена дуванском диму имају чешће друге алергије поред астме - алергијски ринитис, синуситис, цоњустивитис... Ако деца са астмом пропуше, то преставља ризик за појаву ХОПБ (Хроничне опструктивне плућне болести) која у великој мери оштећује њихову плућну функцију и може скратити њихов животни век, у просеку од 15 до 25 година. Деца могу да имају мањи коефицијент интелигенције.

Родитељи који пуше представљају узор за своју децу да пропуше, иако имају астму. Ако оба родитеља пуше, ризик да дете са астмом пропуши је 95%. Ако само мајка пуши, ризик да дете са астмом пропуши је 50%.

Изложеност дејству никотина у дуванском диму највероватније изазива формирање зависности од дувана од најранијег узраста. Деца рано у пубертету пропуше да би повећали дозу никотина који је потребан њиховом организму. ЦО (угљен моноксид) се одређује у издахнутом ваздуху да би се проверило да ли пацијент активно или пасивно пуши.

Текст уредила др Милица Калкан

Извори:

http://njnjnj.decija-astma.com/

https://njnjnj.stetoskop.info/

https://svetzdravlja.rs/

njnjnj.izjzkg.rs/