Аортна стеноза

Аортна стеноза је опструкција протока крви кроз аортни залистак током контракције леве коморе срца. Може бити урођена и стечена.

Стечена стеноза се може јавити услед запаљенског процеса након реуматске грознице или се може јавити као последица дегенеративне калцификације залистака код старијих особа. Ако се јави пре тридесете године најчешће се ради о конгениталној етиологији, између 30. и 70. године је реуматског порекла, а после 70.године најчешћи узрок је дегенеративна калфицикација.

Услед сужења аортних залистака ствара се отпор протоку крви и пораста притиска у левој комори срца, који се компензује задебљањен њеног зида и хипертрофијом леве коморе. Дуготрајним оптерећењем срчаног мишића код хроничне аортне стенозе долази до слабљења срчаног мишића и дилатације (ширења) леве коморе срца што може довести до срчаног попуштања.

Симптоми: отежано дисање (нарочито при напору), ангина пекторис (стезање, притисак и жарење иза грудне кости), синкопа (краткотрајан губитак свести), ортопнеја (пацијент лакше дише у усправном положају, док у лежећем му неколико јастука олакшава дисање што се јавља у одмаклој фази болести и указује на срчано попуштање).

Дијагноза се поставља на основу анамнестичких података које пацијент наводи, чујног систолног шума, ЕКГ-а, радиографског налаза срца и плућа и ултразвука срца.

Аортна стеноза се најчешће добро подноси све до појаве горе напоменутих симптома. Адекватно и правовремено праћење и лечење је од изузетне важности. Код пацијената са реуматском аортном стенозом после акутног периода реуматске грознице треба континуирано наставити профилаксу антибиотицима до 35.године. У случају појаве срчане слабости или плућног едема, лечење се спроводи као и код срчане слабости другог порекла (диуретици, кардиотоници и инхибитори ангиотензин конвертујућег ензима.

Аортна стеноза се лечи балон валвулопластиком и кардиохируршком заменом аортних залистака вештачким механичким или биолошким залисцима.

Текст на основу извора уредио др Милош Свирчев, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор:Интерна медицина за студенте медицине, Катедра интерне медицине Медицинског факултета у Београду