1 2 3 4 5

Вести



Стафилококна пнеумонија (запаљење плућа)

Стафилококну пнеумонију (запаљење плућа) изазива пиогени стафилокок (Staphylococcus pyogenes). Болест је чешћа код мале деце, особа у сенијуму, особа које дуго леже непокретне у болничким условима, код имуносупримираних, оболелих од цистичне фиброзе, хроничних грануломатозних обољења, у току сепсе, код интравенозних зависника од дроге итд.
Стафилокок изазива око 2% пнеумонија стечених ван болнице и око 10 -15% пнеумонија стечених у болници. У 30-40% случајева се јавља у оквиру постојећег тешког обољења.

Симптоми и знаци пнеумоније су повишена телесна температура, кашаљ и искашљавање који прогредирају, отежано и убрзано дисање, знаци кондензације плућног паренхима и знаци застоја секрета у дисајним путевима. У току болести се увек јављају општи знаци инфекције као што су миалгије, главобоља, општа слабост, губитак апетита, непријатност при јелу, повраћањe.
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, физикалног и рендгенографског налаза, налаза патогеног стафилокока у крви (хемокултура), плеуралном изливу или трахеалном аспирату. Налаз стафилокока у испљувку није доказ етиологије.
Рендгенографијом плућа види се бронхопнеумонија која може бити апсцедирајућа а могу се видети и булозне промене пнеуматокеле, чест је плеурални излив. Емболијска стафилококна пнеумонија изгледа као разбацани инфилтрати који имају тенденцију кавитација, овакав налаз сугерише ендоваскуларни извор инфекције (ендокардитис, септични тромбофлебитис и сл).

Највећи број сојева стафилокока је резистентан на метицилин тј. резистентан је на све бета лактамске антибиотике, јер лучи пеницилиназу. Због тога се морају примењивати пеницилиназа резистентни пеницилини (оксацилин или нафцилин ив), цефалоспорини ( cephalothin, или cefamandole или cefazolin) или клиндамицин на које је резистенција веома ретка. У случају да се докаже метицилин резистенција даје се Ванкомицин. Метицилин резистентни сојеви се налазе код многих болничких пнеумонија. Клинички одговор на антибиотике је спор а реконвалесценција jе продужена.

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести ОБ Панчево.

Извори: ,,Инфективне болести – уџбеник за студенте медицине ,, Катедра за инфективне болести Медицински факултет универзитета у Београду, 2004.