Срчане болести настале током трудноће

Учесталост срчаних болести у трудноћи износи око 0.2-4%. Овај податак се повезује са чињеницом да је у свету повећан број старијих прворотки код којих учесталост од кардиоваскарних ризика (дијабетес, хипертензија и гојазнојст) може да буде већа.

Перинатална кардиомиопатија

Представља облик дилатативне кардиомиопатије која може настати током последњег триместра трудноћеили унутар периода од 6 месеци после порођаја, код жена без претходног срчаног обољења. Учесталост се процењује на 1:300 или 1:400 трудница. Разлог настанка није јасно дефинисан, али се показало да постоји већа учесталост код прворотки старије животне доби, вишеротки и жена које су имале прееклампсију у претходној трудноћи. Клиничка слика је обично испољена симптомима и знацима застојне срчане инсуфицијенције.

Дисекција аорте

Настаје током трудноће или раном постпарталном периоду. Разлог није познат, али се претпоставља да хемодинамске и хормонске промене (висок ниво прогестерона) могу ослабити зид аорте.

Исхемијска болест срца

Ретка је код жена у репродуктивном периоду, али је могућа с обзиром на све већи број старијих прворотки и већу учесталост кардиваскуларних фактора ризика ( дијабетис, хипертензија, гојазност). Диференцијална дијагноза акутног бола у грудима у трудноћи може бити: прееклампсија, плућна емболија и дисекција аорте. Уколико дође до акутног инфаркта миокарда лечење подразумева хитну коронарну ангиографију са разматрањем перкутане коронарнеинтервенције и имплатације стента. Тромболитичку терпију треба размотрити искључиво за животно угрожавајући акутни коронарни синдром када нема могућности за примарну перакутну интервенцију.

Артериска хипертензија

Представља најчешћи медицински проблем у трудноћи.

-Хронична хипертензија – означава крвни притисак већи од 140ммХг за систолни притисак или већи од 90ммХг за дијастолни пристисак који постоји пре трудноће или је установљен пре двадесете недеље гестације

-Гестациони тип хипертензије је повишен крвни притисак већи или једнак од 140/90ммХг без протеинурије који се развија након двадесете недеље гестације и враћа се у нормалу после дванесте недеље од порођаја. Око 50% болесница са гестационим и 25% са хроничном хипертензијом развије прееклампсију.

-Прееклампсија/еклампсија представља:

1.Изненадни пораст крвног притиска већи или једнак 30ммХг за систолни притисак, већи или једнак 15ммХг за дијастолни притисак после 26.недеље трудноће

2.Изненадна појава или нагли пораст протеинурије већи од 0,2г/24х и појава отока у горњој половини тела ( као неспецифични знак).

Уколико се поред наведеног јаве и конвулзије, испуњени су критеријуми за дијагнозу еклампсије. Прави узрок није познат, али постоји сумња на ендотелну дисфункцију услед хормонски промена током трудноће.

Текст на основу извора уредила: др Мирјана Карличић, клинички лекар Интеног одељења ОБ Панчево

Литература: Интерна медицина, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет, Београд