Шта су езофагеални спазми (грчеви једњака)?

Езофагус (једњак) је део дигестивног тракта који повезује ждрело са желуцем. Како је средњи слој зида једњака сачињен од мишића који учествују у нормалним таласима који гурају храну ка желуцу и спречавају њено враћање навише, може доћи до спазама (грчева) ових мишића.

Није у потпуности јасно шта изазива спазме једњака. Спазми једњака могу бити дифузни (људи који имају овај тип спазама често имају проблема са враћањем хране и течности, али немају веома болан осећај), или локални (пацијенти који имају овај тип спазма имају веома јак бол у грудима, а мање се жале на враћање хране и течности током јела).

Статистика показује да жене чешће пате од спазама једњака од мушкараца. Такође, од спазама једњака чешће болују нервозне и анскиозне особе. Неки од фактора ризика за њихову појаву су конзумирање веома хладних, или веома топлих јела и пића, гастроезофагеални рефлукс (горушица)...

Који су симптоми и знаци езофагеалних спазама?

Симптоми и знаци езофагеалних спазама су:
- стезајући бол у грудима који људи могу помешати са ангином пецторис, или инфарктоми миокарда
- бол се може ширити у леђа
- бол обично попушта сам од себе након неколико минута
- отежано гутање (дисфагија)
- осећај да је страно тело загљављено у грлу (глобус)
- враћање течности и хране која је унета
- код болесника који дуго имају проблема са гутањем може доћи до губитка телесне тежине
Симптоми и знаци се најчешће јављају приликом уношења хране и пића, или непосредно након оброка, али се могу јавити и било када у току дана, или ноћи.

Како се поставља дијагноза езофагеалних спазама?

Анамнеза са клиничком сликом је довољна да се посумња на ово стање након искључивања ангине пецторис која је најозбиљније стање повезано са болом у грудима уз акутни инфаркт миокарда.

Контрастно снимање са баријумским контрастом помаже да се визуализује тачно место сужења у једњаку. Езофагеална манометрија (мерење притиска у једњаку) се врши уметањем танке цевчице у једњак на чијем се крају налази балон уз помоћ кога се мери тачан притисак унутар једњака.

Ендоскопија омогућава да се визуализује место сужења у једњаку. У диференцијалној дијагнози долазе у обзир ангина пецторис и акутни инфаркт миокарда, езофагитис, карциноми једњака, дивертикулуми једњака, ахалазија и стриктуре једњака.

Како се лечи езофагеални спазми?
За повремене, благе езофагеалне спазме, лечење није неопходно, док је код честе појаве спазама који чине проблеме са гутањем лечење неопходно.
Помаже избегавање хране и пића, који су окидачи за настанак спазма. Уколико је у њиховој основи гастроезофагеални рефлукс потребно је лечење основне болести.
Уколико ништа од наведеног не помаже, лекар може приписати лекове попут нитрата, или антагониста калцијума (нифедипин). За смањивање болова, могу се користити и трициклични антидепресиви.
Уколико ништа од наведеног не помаже, долази у обзир хируршко лечење које подразумева исецање појединих мишића (миотомија). Процедура се најчешће ради лапароскопским путем и није повезана са озбиљним компликацијама.
У случају да ни један од модалитета лечења не буде успешан долази у обзир езофагоктомија која подразумева одстрањивање једњака и прављење новог, мада је овај метод повезан са великим морбидитетом и морталитетом.

Извор: simptomi.rs