Поремећаји спавања

Спавање је врста понашања која је универзално присутна код сисара и птица. Иако човек проведе трећину живота у спавању, биолошка функција није у потпуности разјашњена. Оно што је познато је да је спавање неопходно за многе процесе као што су конзервирање енергије (смањење потрошње за 10%), терморегулација и адаптација организма на неповољне ноћне или климатске услове.

Ипак, најважнија функција је у ресторативним процесима који обухватају опоравак интегритета неурона, матурацију синапси и консолидацију памћења.

Дужина и структура спавања код здравих особа зависе од узраста. Иако постоје индивидуалне варијације, одрасли у просеку спавају једнократно ноћу 7 до 8 сати. Бебе спавају у више наврата око 20 сати на дан, али се број периода и дужина спавања постепено смањују и достижу вредности као код одраслих између 4. и 10. године. Старије особе спавају у просеку 4-6 сати.

Поремећаји спавања се јављају код око 15-20% одрасих особа, што је разлог значајних сметњи у њиховом функционисању у току дана и носе ризик од повреда несрећним случајем, као и погоршања других постојећих болести. Поремећаје чини: а) несаница или инсомнија б) хронична, прекомерна дневна поспаност (хиперсомнија) и б) парасомније (хркање, апнеа у спавању, халуцинације...) односно различите бихејвиоралне манифестације спавања.

А) Несаница – од свих поремећаја спавања има највећу инциденцу. Код 90% особа проблем несанице остаје непрепознат, недијагностикован и занемарен. Она подразумева немогућност заспивања, одржавања спавања са честим буђењем у току ноћи или превише рано буђење са последичним осећајем умора и смањене продуктивности током дана. Како је несаница најчешће секундарни поремећај, њени симптоми нестају лечењем основног поремећаја. У случају примарне несанице користе се различите методе психолошке и бихејвиоралне терапије, као и лекови из групе бензодиазепина. Постоји хронична и краткотрајна несаница. Хроничну чине: психофизиолошка (постоји повишен степен разбуђености и научено понашање које спречава успављивање; пацијенти су изражено забринути увези са тешкоћама са спавањеми њиховим последицамашто води у зачаран круг разбуђивања и фрустрације), идиопатска (обично почетак несанице током детињства без периода ремисије или уз краћу ремисију), неадекватна хигијена спавања (повезаност инсомније са вољним поступцима и активностима које су неспојиве са добрим квалитетом спавања и будности у току дана), несаница удружена са психијатријским болестима (депресија као најчешћи разлог, анксиозни поремећаји, манија, поремећаји личности, схизофренија), несаница удружена са (зло) употребом лека или супстанце (наркотици, кофеин, алкохол; током употребе или обуставе), несаница удружена са соматскимпоремећајима (бол или друге здравствене тегобе). Хроничне несанице се јављају најмање 3 ноћи недељно током најмање 3 месеца. Краткотрајне несанице су изазване одређеним стресором који је психолошки, физички или околински поремећај. Ова врста се најбоље лечи, уколико је могуће отклањањем узрока. Може да се јави уколико се премени амбијент у коме особа спава или је у питању психолошки стрес(типа болести, смртног случаја), замена дана за ноћ (рад у ноћним сменама), „jet lag“,итд.

Опоравак настаје обично у току неколико дана до недеља, а лечење обухвата привремену употребу хипнотика и мера за смањивање стреса.

Болести спавања удружене са невољним покретима - синдром немирних ногу постоји код 5%, а периодични покрети ногу код 15% људи,али се ови поремећаји ретко дијагностикују. Састоји се из постепеног надолажења непријатности у потколеницама и бутинама, што доводи до неодложне потребе за померањем ногу, што привремено отклања непријатност. Осећај се јавља сваки пут у стању мировања пред уснивање. Ово ремети заспивање и доводи до несанице и поред велике жеље и потребе за спавањем. Тегобе трају целог живота. Лечи се применом малих доза леводопе. Поремећај је чест код особа са инсуфицијенцијом бубрега, хипосидеремијском анемијом и током трудноће.

б) Хиперсомнија – је дуго сматрана карактерном особином и знаком лењости. Данас је јасно да апнеја у спавању као најчешћи и нарколепсија као најкаректеристичнији поремећај захтевају лечење како би пацијенти могли да воде нормалан и продуктиван живот.

Синдром апнеје у спавању је чест и озбиљан узрок дневне поспаности и поремећеног ноћног спавања. Прекид дисања настаје или због оклузије ваздушног пута (опструктивна апнеја) или недостатка респираторног напора (централна апеја) или комбинације ова два узрока. Прекид дисања доводи до краткотрајног учесталог буђења кога пацијент не мора бити свестан, што ремети континуитет и ресторативну функцију спавања. Последице су дневна поспаност, повећан ризик од несрећних случајева, хипертензија и др. кардиоваскуларне компликације, па према томе и повећан морталитет. Апнеја у спавању се чешће јавља код гојазних пацијената. Сматра се да 80-90% поремећаја остаје недијагностиковано. Лечење подразумева примену апарата током спавања који помоћу маске удувавају ваздух у плућа под повишеним притиском.

Нарколепсија је болест у којој доминира немогућност да се вољно одржи будност. Тежина клиничке слике варира од ретких и безначајних сметњи до тешке онеспособљености. Узрок је генетски и подразумева недостатак супстанце хипокретин у мозгу,који има значај у одржавању будности и регулацији циклуса будонст-спавање. Симптоми обично почињу у другој деценији живота. Једном кад се појави, болест има хроничан ток, без ремисија. Класичну клиничку слику чини „тетрада нарколепсије“: катаплексија (јаким емоцијама изазван губитак тонуса мишића уз очувану свест), хипногогне халуцинације (на почетку спавања) или хипнопомпне халуцинације (при буђењу), парализе спавања (парализа мишића при успављивању или буђењу). Лечење болести је симптоматско, прекомерна дневна поспаност се лечи стимулансима.Поремећаји везани за REM спавање (катаплексија, парализе спавања, халуцинације)се лече антидепресивима.

В) Парасомније подразумевају абнормалност понашања која се дешавају за време спавања. Оне настају у току NREM спавања. Овде спадају: сомнамбулизам или месечарење, ноћни страхови или pavor nocturnus, шкргутање зубима или bruxismus, ноћно умокравање или enuresis nocturna, причање током спавања, ноћни грчеви, пароксизмална ноћна дистонија, итд.

Према извору уредила др Ана Станојевић ,Општа болница Панчево

Литература:

Неурологија , Универзитет у Београду , Владимир Костић , 2007.

https://www.sleepfoundation.org/