1 2 3 4 5

Вести



Смрзнуто раме – frozen shoulder

Смрзнуто раме је клинички синдром који се карактерише ограниченим покретима у зглобу рамена. Узрок болести је непознат.

До патолошких промена долази у зглобној чахури гленохумералног зглоба, која постаје крута и задебљана, те смањује покретљивост зглоба. Стање карактерише бол и ограничења покрета које може болесник сам изводити својим мишићима (активних покрета) и једнако ограничење покрета које лекар изводи с руком болесника без активације болесникових мишића (пасивних покета). Капсулитис значи упалу капсуле раменог зглоба, адхезивни значи да се стварају бројне прираслице око капсуле зглоба рамена.Код оболелих од смрзнутог рамена, настаје упала капсуле зглоба рамена, што доводи до настанка бројних прираслица у рамену, ограничења покрета и укочења рамена. Због тога је и сам назив смрзнуто раме.

Клиничка слика

Главна обележија смрзнутог рамена су укоченост и бол који се јавља чак и ноћу и потпуни губитак активне спољашње ротације. У природном току болести постоје три фазе.

1.Прва фаза- фаза замрзавања,болна фаза може трајати шест недеља до девет месеци. У овој фази пацијент има спор почетак бола, како се бол погоршава раме губи покретљивост.

2.Друга фаза- карактерише је појава атхезија. Бол је и даље присутан али у мањој мери. Укоченост постоји и даље. Ова фаза обично траје четри до девет месеци.

3.Трећа фаза- фаза опоравка где се покрети полако враћају у нормалу. Ово обично траје пет до двадесет шест месеци.

Дијагноза смрзнутог рамена се поставља на основу клиничке слике (тегобе пацијента, опис почетка и напредовања болести, одсуство повреде рамена...) и прегледа рамена.Потребно је урадити и упоредни РТГснимак оба рамена, а код старијих особа и профилни снимак вратне кичме. У акутној фази треба урадити СЕ, крвну слику и фибриноген. Магнетна резонанаца и ултразвук могу помоћи у пружању јасне и детаљне слике проблема меког ткива.

На радиографијама рамена могу се видети наслаге кречних маса у тетиви m.supraspinatusa, бурзи и зглобној капсули. Прогноза смрзнутог рамена је двојака. Прво, правилним и упорним лечењем, комбинованом физикалном и медикаментном терапијом, може се успоставити скоро нормална покретљивост рамена.У другим, тежим случајевима, фиброзне анкилозе, покретљивост зглоба је минимална или никаква, али и, тада треба покушати конзервативно лечење, уколико не успе, треба приступити хируршкој интервенцији, односно исецања фиброзних трака. Дешава се да и после ове операције не дође до побољшања функције оболелог рамена. Након операције, неопходна је дуготрајна физикална терапија.

Лечење

Изабрани третман није исти за све случајеве смрзнутог рамена. Ако је могуће узрочне факторе синдрома треба елиминисати. У већини случајева елиминација узочних фактора подразумева смањење бола и мишићног спазма и враћање мишићне активности и функције.

У раним фазама болести губитак покретљивости раменог зглоба узроковано је болом и мишићним спазмом .Третман избора у почетним фазама болести подразумева апсолутно мировање, седативе, примену топлих процедура и активне прогресивне вежбе у супинираном положају.Још једна вредна помоћ за ослобађање бола и мишићног спазма је блок цервикалног симпатичког ганглиона новокаином, који траје 7-10 дана.Раде се активне пендуларне вежбе сваког сата у безболном обиму покрета.Након неколико дана укључује се пуnи систем вежбања.

Конзервативно лечење: 1.Медикаментозно;2Физикалана терапија ;3 Кинезитерапиаја;

Медикаментозно лечење;Анелгетици;НСАР -нестероидни анитиреуматици; Кортикостериди

Због свог аналгетског, антиинфламаторног и антипиретског дејства, нестероидни антиреуматици представљају групу лекова која има најширу примену у лечњу реуматских болести и болних синдрома.

Реуматски болови су најчешће периферног порекла и настају надражајемслободних нервних завршетака ( ноцицептора ) медијаторима инфламације у оболелим ткивима. Стога се као симптоматски лекови најчешће користе НСАР, док се чисти анелгетици употребљавају знатно ређе.Кортикостероиди испољавају антиинфламаторно и имуносупресивно дејствокоје се користи у лечењу тешких упалних реуматских болести.Дају се интрартикуларноили у обликулокалне инфилтрације заједно са локалним анестетиком.Ако учинак након две апликације кортикостероида изостане, изоставља се даље давање.

Физикална терапија

Од физикалних процедура у акутном стадијуму најчешће се користе:Криотерапија- раме се масира ледом у трајању од 10 минута, при томе пацијент треба да осећа пријатну утрнулост и смањење бола. Биостимулативни ласер- ласер се користи тако што се болна места третирају у трајању од 3-5 минута по тачки.Електрофореза анелгетика- на место бола у предео рамена поставља се електрода са леком који уносимо.Дијадинамичне струје- користе се комбинације дф и лп облика које дају добар ефекат на смањење бола.Мироовање у корективном положају ( блага абдукција ).Субакутни стадијум: Ултразвук- масажа ултразвучном сондом, трајање апликације је 5-8 минута са јачином од 8 w/cm2. Термотерапија-примена пелоида, парафина.Хидротерапија- у виду подводне масаже или као хидрокинезитерапија.

Најбољи и најуспешнији приступ у разбијању калцификата је терапија ударним таласом (shock wave therapy), терапија која звучним таласом под притиском дроби ( у правом смислу те речи ) калцификате, без оштећења околног меког ткива.

Кинезитерапија

Након смиривања упалног процеса и смањивања бола, почиње се са кинезитерапијом.У акутном стадијуму се могу примењивати једино пендуларне вежбе ради растерећења зглоба.Пошто долази до скраћивања фиброзне зглобне чауре, разним техникама тракције и мобилизације се може радити на издуживању и повећању еластичности исте, а као резултат тога добија се бољи међусобни однос зглобних површина, а самим тим и могућност већег безболног обима покрета.Принудан заштитни положај рамена и неактивност мишића раменог појаса, довели су до скраћења, а затим и слабљења истих.Тако да сада имамо за циљ да пасивним и активним вежбама истегнемо скраћену мускулатуру, а затим и вежбама снаге ојачамо исту. Последњи наш задатак је да радимо на повећању издржљивости и да специфичним вежбама пацијента оспособимо да несметано и без бола изводи активности свакодневног живота ( играње кошарке, тениса, извођења физичких радова….). Процес рехабилитације смрзнутог рамена је веома дуг, понекад може трајати 1 до 3 месеца, тако да је веома битно бити упоран и стрпљив.

Вежбе које се примењују код смрзнутог рамена

Пендуларне вежбе: У случају јаких болова у рамену са израженим ограничењем покрета, чим је толеранција на бол смањена, примењују се пасивне потпомогнуте вежбе под утицајем гравитације, тзв. вежбе по CODMANU (пендуларне вежбе). Болесник стоји поред кревета са асфицираном руком, док се другом руком ослања на кревет, или лежи потрбушке с афициран руком која виси преко ивице кревета.Употреба врећице са песком тежине 0.5 до 1 кг, коју болесник држи у руци, представља додатно оптерећење за благу вучу и олакшање покрета.Раде се две серије дневно по 3 до 10 осцилација у флексији, екстензији и циркумдукцији.Активно потпомогнуте вежбе .Код ових вежби пацијент започиње покрет а терапеут завршава,примењујусе након пасивно потпомогнутих. Пацијент може и сам да се потпомаже здравом руком.Ове вежбе раде се 2-3 пута дневно, 5-10 минута.Активно потпомогнуте вежбе у којима пацијнт сам себи помаже.

Оперативно лечење

Уколико конзервативна и физикална терапија недоведу до жељених резултата приступа се оперативном лечењу смрзнутог рамена.У хирургији зглоба рамена користе се различите оперативне методе.Најчешћа оперативна метода је артроскопија рамена.Операцијом се ослобађају прираслице капуле и тетива, добије се пуни обим покрета у рамену и решавају сва друга патолошка стања која се нађу интраоперативно.Одмах после операције мора наступити агресивна физикална терапија да се добијени обим покрета одржи .Без тога проблем ће се вратити.

Текст уредио др Милан Вемић

Литература

1. https://hr.wikipedia.org/wiki/Ukru%C4%87eno_rame

2. Functional outcome and general health status in patients after arthroscopic release in adhesive capsulitis. Baums MH, Spahn G, Nozaki M, Steckel H, Schultz W, Klinger HM. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2007 May; ( str. 15-44 )

3. https://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/smrznuto-rame-frozen-shoulder

4. ; Frozen shoulder and Dupuytren's disease. J Shoulder Elbow Surg 2001; str 149 ; Pal B, Anderson J, Dick WC, Griffiths ID. Limitation of joint mobility and shoulder capsulitis in insulin- and non-insulin-dependent diabetes mellitus. Br J Rheumatol 1986; ( str 25-34). [PubMed]; Bunker TD Anthony PP.The pathology of frozen shoulder.A Dupuytren-like disease. J Bone Joint Surg Br 1995; ( str. 77-83 ).

5. Јајић, И. 2000. Физикална медицина и опћа рехабилитација.Загреб. Медицинска књига. (стр.25, 27, 35, 72 )Јајић, И. Јајић, З. 1997. Реуматске болести: Физикална терапија и рехабилитација. Медицинска књига.( стр. 209-216 )

6. Митрашиновић, Д. 2011. Клиничка физикална терапија. Београд. Висока здравствено санитарна школа струковних студија „ висан „;( стр 222, 223).

7. https://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/smrznuto-rame-frozen-shoulder

8. Караиковић, Е. 1986. Кинезитерапија. Сарајево. „ Светлост „(стр. 9, 21, 25, 28, 30 ). ;Keeson, M. Elaine, A. 2005 „ Orthopaedic Medicine „ London. Elsevier.;( str. 213-221 ), Пећина, М. 2000. Ортопедија. Загреб. Напријед. ( стр. 179- 185 )

9. http://www.belmedic.rs/Artroskopija/9317/Artroskopija-ramena.shtml