1 2 3 4 5

Вести



Случајност која је променила свет

Деведесет година од открића пеницилинa–једног од највећих открића у историји медицине

Александар Флеминг био је син сиромашног шкотског фармера који је од најраније младости показивао интересовање за науку. Под утицајем свог старијег брата Тома уписује студије медицине у Лондону. Након завршетка студија, Флеминг је регрутован и учествује у Првом светском рату. Ратно искуство му доноси спознају да огроман број рањених људи не умире због тежине повреде већ од последица инфекција.

Флеминг је указао на погрешно коришћење антисептика који су тада били у примени као и на њихово потенцијално дејство на организам. Након рата његова интересовања се шире на подручје микробиолошких истраживања. Његово прво велико откриће настало је током 1921. године, готово случајно. Док је радио прехлађен, нехотице је кинуо у Петријеву шољу засејану културом бактерија. Помисливши да телесне течности можда садрже одређене механизме одбране, издвојио је ову колонију и сачекао да прође одређено време. Предпоставка се показала исправном. Поновљеним експериментима је и потврђена, а испитивањем је утврђено да је за ефекат „топљења“ бактерија одговоран ензим лизозим. Међутим, он је имао уско дејство и није био делотворан приликом примене на изазиваче озбиљних болести. У наредним годинама Флеминг је стекао репутацију озбиљног истраживача. За време истраживања одређених сојева бактерија, током 1928. године, Флеминг одлази на одмор. По повратку у лабораторију примећује да су неке од Петријевих шоља инфициране плеснима. Оно што га је спречило да их баци било је уочљиво дејство плесни на бактерије.

Хауард Флори и Ернест Борис Чејн успевају да у наредном периоду изолују активну супстанцу из гљива рода Penicillium. Нови лек у употребу улази током Другог светског рата, а сва тројица научника за ово откриће добијају Нобелову награду за медицину 1945.

Текст уредило Одељење за медицинко снабдевање

Извори:

- sr.wikipedija.org

- hr.zdravinfo.org