SLEEP APNEA

Sleep apnea представља потенцијално озбиљан поремећај спавања који подразумева да током сна „заборављамо да дишемо“, односно на тренутке заиста престајемо са дисањем, након чега се наставља нормално дисање. Како је у питању поремећај који се јавља током спавања, особа која има поремећај то најчешће сазнаје од блиских људи са којима проводи ноћ. Sleep apneu карактеришу престанак дисања и изразито смањење протока ваздуха кроз дисајне путеве током спавања, у трајању дужем од 10 секунди. У просеку сваки двадесети човек пати од sleep apnee, што је чак 5% опште популације.
Које врсте sleep apneе постоје?

• Опструктивна Sleep Apnea (OСA)
Oпструктивна Sleep Apnea најчешћи је облик поремећаја и јавља се као последица делимичног или потпуног затварања дисајних путева уз присутан рад дисајне мускулатуре.

• Централна Sleep Apnea (ЦСA)
Централна Sleep Apnea настаје када ресираторни мишићи не реагују на импулсе које добијају из центра за дисање. Током Sleep Apnее респираторни мишићи не функционишу .

• Мешовита Sleep Apnea (MСA)
Kао што само име каже мешовита Sleep Apnea представља комбинацију централне и опструктивне Sleep Apnee. Прецизније ова врста sleep apnее почиње као централна, али се током ноћи развија у опструктивну Sleep Apneu.

Како одређујемо врсту и тежину sleep apnee?

• Праћењем хипопнее
Хипопнеа представља смањење протока ваздуха испод 50% током сна

• Мерењем АХИ индекса
AХИ индекс (Апнеа и хипопнеа индекс) представља укупан број апнеа и хипопнеа у току једног сата сна. Уколико је АХИ индекс до 5 не постоји sleep apnea. Индекс од 6-15 говори у прилог лаке , од 16-30 средње тешке и индекс преко 30 у прилог тешке sleep apneе.

Фактори ризика
Sleep apnea поремећај је који се може јавити било коме, укључујући и децу. Али, установљени су поједини фактори који доприносе учесталости појаве овог поремећаја:
• прекомерна тежина
• обим врата већи од 43цм
• ужи дисајни путеви
• мушки пол
• старије особе
• породична предиспозиција
• употреба алкохола, антидепресива и лекова за успављивање
• пушење
• назална конгестија (зачепљење носа)
• придружене срчане болести (попут конгестивне срчане инсуфицијенције, аритмије, рефраткорне хипертензије)
• друге придружене болести (ХОБП, рестриктивни синдром, неуромускуларна болест, хипотиреаоза, акромегалија, плућна хипертензија, дијабетес тип II , шлог)
• претходне трауме- хируршки третиране
• краниофацијалне абнормалности

Симтоми опструктивне и централне sleep apneе често се преклапају, те је на основу симптома понекад заиста тешко донети одлуку о ком се типу поремећаја ради.
Најчечћи симптоми оба типа sleep apnea су:
• гласно хркање
• епизоде престанка дисања током ноћи - симптом који најчешће пријављује друга особа која је у непосредној близини током спавања
• убрзано плитко дисање, осећај дављења, немиран сан
• буђење са осећајем сувих уста
• јутарње главобоље
• потешкоће при успављивању и стални прекиди сна
• поспаност током дана
• губитак пажње током дневних активности
• надражљивост

Када се треба јавити лекару?
Гласно хркање најчешћи је и најупадљивији симптом sleep apneе, али то не значи да свака особа која хрче има sleep apneu. Обратите се Вашем лекару уколико имате горе наведене сиптоме sleep apneе, нарочито уколико имате дуже време проблеме са спавањем који вас остављају уморним, поспаним и надражљивим.

Компликације sleep apneе могу бити бројне међу којима су повишен притисак, аритмија, плућна хипертензија, шлог, импотенција, депресија, али најозбиљнија компликација код не лечених особа је наступање смртног исхода.

Sleep apnea се дијагностикује полисомнографијом, односно праћењем сна пацијента помоћу посебног уређаја конструисаног управо за дијагностику ове врсте поремећаја. Уређај омогућава добијање прецизних резултата за одређивање АХИ индекса и даље третирање Sleep apneе.

У зависности од врсте и степена поремећаја, терапијски приступи се разликују. Уколико је у питању лакши облик Sleep apneе доктор може препоручити само промену стила живота (попут губитка на тежини, престанка пушења..). Уколико постоје респираторне алергије, може започети лечење истих у циљу олакшавања дисања и побољшања квалитета спавања. Уколико ове мере не дају резултате или је sleep apnea тежег облика приступа се коришћењу специјално дизајнираних апарата који ослобађају блокирање дисајног пута. У изузетним случајевима неопходан је хируршки приступ.

Текст према извору уредила др Јелена Милетић, клинички лекар пулмолошког одсека ОБ Панчево

Извор:
www.mayoclinic.org/diseases-conditions/sleep-apnea
www.pulmologija.rs