Бол у слабинама – могући узроци

Бол у слабинама (лат. Lumbalgia) обухвата следећа стања: реналну колику, упалу слепог црева (apendicitis) ретроцекалне локализације, анеуризму абдоминалне аорте, екстраутерину трудноћу, лумбоишијалгију, туморе кичменог стуба, херпес зостер пре избијања оспе, итд.

Под реналном или уретралном коликом подразумева се изненадни напад болова који се шире од слабинског предела и косо наниже ка мокраћној бешици и гениталним органима. По свом интезитету, болови код реналне колике спадају у најјаче болове у медицини уопште. Најчешћи узрок је појава калкулуса који доводе до уретралне опструкције, а интезитет бола зависи од величине камена и дијаметра каналикуларног система. Осим бола, пацијент има тегобе у виду печења при мокрењу, учестало мокрење, императивне нагоне за мокрење, крв при мокрењу итд.

Код лумбоишијалгије је потребан и преглед циркулације доњих екстремитета због диференцијално-дијагностичке могућности емболије артерија, када код пацијента региструјемо бледило, хладноћу коже и пад артеријског пулса на једном екстремитету.

Код лумбоишијалгије, у народу познатом као ишијас,бол настаје у току покрета у кичменом стубу и најчешће се шири задњом страном натколенице дуж листа до малог прста стопала.У случају сумње на лумбоишиајлгију треба, поред Лазаревићевог знака, испитати и могућности синдрома кауде еквине ( инконтиненција урина, испад сензибилитета у виду јахаћих чакшира) као и моторног неуролошког дефицита ( лезије перонеалног живца : немогућност хода на петама, слабост дорзифлексора стопала). У таквим случајевима је индикована хитна хоспитализација. У осталим случајевима лумбоишијалгије се може дати симптоматска терапија парентеларним путем и то најчешће ампуле Diklofenaka, Dexasonaи Bensedina.

Сви пацијенти са хематуријом (крв у мокраћи) и ретенциом урина се упућују нефрологу, а пацијенти са траумом лумбалног предела се упућују ортопеду.

Код сваке болеснице у репородуктивном животном добу која се јави са овим болом, треба трагати за аменорејом због могућности екстраутерине трудноће.

Уколико постоји сумња да је узрок оваквог бола хирушко обољење, тада се пре прегледа хирурга не дају аналгетици ни спазмолитици због маскирања клиничке слике.

Оштећење зида трбушне аорте доводи до неподношљњивог бола у леђима. Бол је типично дубока и пробадајућа, и најјаче се осећа у доњем делу леђа. Ово животно угрожавајуће стање захтева хитну хирушку интервенцију.

Због могућност непредвидивих наглих погоршања, потребно је успоставити венску линију и онда када је стање виталних параметара (дисање, свест,пулс) задовољавајуће, као и онда када се не планира никаква иницијална интравенска терапија.

Хронични бол у доњем делу леђа може бити повезан с проблемима са спавањем, укључујући продужено време потребно за уснивање, немиран сан, краће спавање, и смањено задовољство сном.Уз то, већина људи с хроничном болом у доњем делу леђа показује симптоме депресије или анксиозности.

Текст на основу извора уредила: др Карличић Мирјана, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Литература:

1.Ристић, И.(2012.)Практикум ургентне медицине,Београд

2.www.simptomi.rs

3.Clinical Abstracts: Success and Failure in Treating Back Pain, Medscape Orthopedics and Sports Medicine 1(11), 1997