СИНКОПА

Синкопа је изненадни, привремени губитак свести, који је изазван смањењем церебралне перфузије.

Узроци изненадног губитка свести могу се поделити у три главне категорије:

1. Кардиоваскуларни

2. Неуролошки

3. Метаболички

Кардиоваскуларна синкопа појављује се када је кардиоваскуларни систем у немогућности да одржи одговарајући крвни притисак за церебралну перфузију. Неодговарајући ударни волумен, неодговарајућа фреквенца срца или неодговарајућа укупна периферна резистенција могу бити патофизиолошки узроци ове синкопе. Поремећај ударног волумена у тој мери да узрокује синкопу, може се видети код исхемије и инфаркта миокарда, дехидратације или крварења или као резултат тахиаритмија, који ремете коморско пуњење. Митрална, аортна стеноза, миксом преткоморе и емболија плућа такође значајно могу узроковати синкопу тако што ремете срчано пуњење и минутни волумен. Изражена брадикардија (фреквенца срца испод 40 откуцаја / мин) која се јавља у срчаном блоку и у синдрому болесног синуса може изазвати синкопу. Аутономна дисфункција или терапија вазодилататорима може смањити укупни периферни отпор и изазвати синкопу. Уобичајена манифестација синкопе изазване смањењем укупног периферног отпора је вазовагална синкопа која погађа 50% популације у неком тренутнку живота.

Повреда главе, мождани удар или цереброваскуларна болест могу изазвати губитак свести. Изненадан пораст интракранијалног притиска може компромитовати церебралу перфузију и довести до губитка свести чак и када је нормалан крвни притисак. Ретко пацијенти са поремећајем циркулације у дисталној базиларној артерији ( синдром базиларног врха ) доживлјавају изненадан губитак свести због поремећене перфузије ретикуларног активирајућег система (РАС).

Друго стање о коме се уобичајено размишља у диференцијалној дијагнози синкопе је епилептички напад. Ипак, епилептички напади код одраслих ретко изазивају губитак свести, који није удружен са репетитивном моторном активношћу. Треба приметити да поједини пацијенти са синкопом због срчане или циркулаторне инсуфицијенције имају генерализовану невољну моторну активност , као резултат поремећене церебралне перфузије, али моторна активност не преставља примарни конвулзивни поремећај.

На крају, поремећај у допремању есенцијалних хранљивих материја мозгу ( нпр. као резлутат хипогликемија или хипоксије) може изазвати изненадни губитак свести. Ипак, метаболички поремећаји се обично постепено погоршавају проузроковајући сомнолентност пре губитка свести, стога, још увек не постоји права дефиниција синкопе. Изненадни губитак свести каракеристичан је за кардиолошке узрочнике.

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić