СИНКОПА

Синкопа је пролазни, краткотрајни губитак свести и мишићног тонуса (положаја тела) изазван смањењем крвног протока у можданом ткиву.
Синкопи типично претходи неки покретач типа јаких емоција, бола, високе спољашње темературе, дугог стајања или неријатних видних доживљаја. Сам губитак свести најчешће не почиње нагло већ му претходе симптоми упозорења (пресинкопално стање):
Замућен вид, омаглица, осећај несвестице са профузним знојењем, осећај опште мишићне слабости, бледило, гастроинтестиналне сметње пре свега мучнина. Неке синкопе као што су кардиогене могу почети нагло без описаних пресинкопалних симптома. Губитак свести је кратак од неколико секунди до неколико минута. Настаје код болесника који су најчешће у стојећем или седећем положају па сам хоризонтални положај побољшава перфузију мозга и болесник брзо долази себи. У кратком интервалу без свести болесник је блед, без покрета, мада се понекад могу испољити миоклонички трзајеви. Инконтиненција мокраће је ретка, али се може јавити. Након ове епизоде може заостати осећај слабости и за разлику од епилептичког напада нема главобоље, конфузности и психомоторне успорености.

СИНКОПА КАРДИЈАЛНОГ ПОРЕКЛА
Скоро свако кардиоваскуларно обољење може да узрокује синкопу. Настаје због критичног смањења ударног волумена због опструкције излазног тракта леве или десне коморе, срчане аритмије или редукције протока крви у плућима. Синкопа која се јавља при физичком напору карактеристична је скоро за сва обољења срца.
Аритмије се релативно чeсто манифестују синкопама. Најчешће се среће брадикардија спорија од 40 у минуту и тахикардија бржа од 140 у минуту. Такође неки други кардиогени узроци могу довести до синкопе (аортна стеноза, митрална стеноза, плућне емболије мањег обима). После сваког губитка свести потребно је урадити електрокардиограм.

СИНКОПА НЕКАРДИЈАЛНОГ ПОРЕКЛА
Вазодепресорна синкопа (вазовагална)
Карактерише се наглим и краткотрајним падом ТА због чега настаје смањена перфузија мозга уз помућење и краткотрајан губитак свести. Обично се јавља код млађих особа као последица страха, повреде, нагло изазваног бола, хируршке интервенције. Предиспонирајући фактори су умор, глад, дуго стајање, боравак у загушљивим и топлим просторијама, губитак крви. Премониторни симптоми и знаци колапса су осећај нелагодности у епигастријуму, мучнина, сметње вида и слуха, вртоглавица, бледило, зевање и хипервентилација. Лечење се састоји у постављању болесника у лежећи положај, са подигнутим екстремитетима. Потребно је уклонити могуће узроке колапса. Корисно је умити болесника хладном водом. Медикаментна терапија обично није потребна.

Ситуациона синкопа узрокована је разним физиолошким активностима као што су мокрење, гутање, дефекација, кашаљ, напорно кијање.
Микциона синкопа најчешће се јавља у јутарњим сатима, обично код особа које су претходне вечери конзумирале више течности и алкохол. Нагло пражњење мокраће и неадекватна реакција механорецептора мокраћне бешике одговорни су за ову врсту неурорефлексне синкопе.
Дефекациона синкопа може се јавити при напорној дефекацији.
Синкопа изазвана кашљем најчешће се јавља код астматичара, бронхитичара и алкохоличара.
Ортостатска хипотензија представља пад систолног крвног притиска за 20 ммХг и више или пад дијатсолног притиска за 10 ммХг и више након заузимања усправног положаја. Овај налаз је чест код старијих особа и праћен је осећајем вртоглавица, сметњама вида, осећајем слабости, некада и синкопом. Симптоми су израженији у јутарњим сатима након устајања, као и после физичког напора, оброка. Губитак свести уколико се јави обично је краткотрајан.
Синкопа услед физичког напрезања настаје после наглог и интензивног напора и код особа без срчаног обољења. Лекови нарочито они који се користе у кардиологији (кинидин, амиодарон, дигиталис), дрога (кокаин) и алкохолизам могу довести до синкопе. Цереброваскуларна обољења најчешће вертебробазиларна атеросклеротична обољења и ређе атеросклеротична обољења каротидних артерија.
Синкопа због преосетљивоти каротидног синуса чешћа је код старијих особа најчешће мушкараца. Предиспонирајући фактори су атеросклероза, хипертензија, шећерна болест и локалне патолошке промене. Појава синкопе често је провоцирана окретањем главе или притиском на каротидни синус.
Хипогликемија често се јавља током глади, због неадекватне употребе Инсулина или тумора панкреаса. Болесник осећа глад, јавља се тремор, знојење, палпитацијре, збуњеност, раздражљивост, грчеви и парестезије екстремитета, а на крају и губитак свести. Интравенски примењена глукоза kод несвесних ( 50мл 50% Глукозе) или орално узета глукоза лод свесних особа делује веома брзо.
Прецизна анамнеза је битна за разликовање правог губитка свести од других стања које пацијенти често описују. Довољан критеријум је могућност реконстукције догађања и утисака из околине што практично искључује синкопу. Свака синкопа захтева преглед виталних параметара, потпун интернистички и неуролошки преглед. Најважније је искључити витални поремећај кардиоваскуарног система (аритмије и шокно стање), централног нервног система (траума главе, епилепсија, ЦВИ) који захтевају хоспитализацију. Свака новооткривена синкопа захтева опсервацију.

Лечење синкопа
У већини случајева већ само заузимање хоризонталног положаја је довољно да се болесник опорави. Подизање ногу значајно повећава весни прилив. Болесницима треба саветовати да избегавају ситуације које поспешују испољавање синкопе. Лечење у смислу превенције не постоји. Рецидиви су чести. Релативно честе грешке које нестручне особе из окружења чине у збрињавању особе у колапсу су присилно придржавање у седећем положају или давање нитроглицеринскх лингвалета под језик. Ове грешке продужавају опоравак после колапса, а код старијих и срчаних болесника могу довести до застоја срца.
Иако се синкопа сматра углавном бенигним стањем код приближно трећине особа која је доживи долази до повређивања укључујући преломе екстремитета и кука. Опоравак је обично спонтан без потребе за додатним интервенцијама.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор:
Неурологија за студенте медицине, Медицински факултет, 2009.
Интерна медицина, Медицински факултет, 2009.
Практикум ургентне медицине, Др Иван Ристић