СИНДРОМ МАЛАПСОРЦИЈЕ (ЦЕЛИЈАЧНА БОЛЕСТ)

Малапсорпција представља поремећај у апсорпцији једноставних храњивих материја попут аминокиселина, масти, витамина или простих шећера у цреву.

Учесталост синдрома малапсорције у нашој земљи износи око 1:1 700; мада се претпоставља да је и виша јер многи случајеви остају не дијагностиковани. Болест се најчешће испољава код деце млађе од 2 године, у првих 6 месеци по увођењу цереалија у исхрану.

Код ове болести је присутан поремећај слузнице танког црева, што је последица деловања компоненте глутена, протеина пшенице, јечма, ражи, вероватно и овса.
Локални имунолошки одговори на компоненту глутена одговоми су за оштећење слузнице. Ресице нормалне слузнице танког црева су прстолике, док код овог поремећаја долази до атрофије и изобличавања ресица које постају нефункционалне.

Деца која болују од ове болести су врло нервозна и узнемирена, брзо мршаве и услед недовољне апсорције хранљивих материја потребних за правилан раст и развој, долази до физичког заостајања у развоју тела. Столице су им обично врло бледе и обилне, врло непријатног мириса. Ако се болест појави у одраслом добу, могу се појавити разни симптоми, од пролива, столице с посебним мирисом и губитка тежине до поступног умора.
Код особа женског пола може доћи до поремећаја у менструалном циклусу, тј. престанка менструације и нередовних менструација.
Провоцирајуће могу да делују инфекције, трудноћа, операција или психички стрес. Начин испољавања болести креће се од благе анемије и дуготрајне опште слабости до флоридног испољавања синдрома лоше апсорпције.
Најчешће се испољавају пролив, губитак у тежини и анемија, обично због удруженог недостатка фолата и гвожђа. Могу да се испоље хипопротеинемија, едеми због хипоалбуминемије, поремећај коагулације због недостатка витамина К, бол у костима и тетанија услед хипокалцијемије настале због недостатка витамина Д.

За постављање дијагнозе синдрома малапсорције најчешће се користе серолошка испитивања и испитивања столице. Ипак, најсигурнији начин постављања дијагнозе је ендоскопском биопсијом, када је могуће утврдити квалитет и стање цревних ресица.

У терапији синдрома малапсорције најбитнија је исхрана. Потребно је прописати правилну дијету која подразумева не уношење намирница које садрже глутен.. То захтева искључивање пшенице, јечма, ражи и овса, што треба детаљно објаснити пацијенту. Кромпир, пиринач и кукурузно брашно су адекватни извори угљених хидрата. Најбоље је да се исхрана заснива на природним намирницама, а фабриковани производи морају да садрже декларацију да су без глутена. Употреба брашна без глутена може да знатно олакша спровођење дијете. Писана дијететска упутства врло су корисна, а у почетку су битне чешће консултације болесника с дијететичарем, да би се осигурало стриктно придржавање дијете без глутена. Ако је малапсорпција настала због неке друге болести (нпр. малапсорпција масти због упале гуштераче) потребно је лечити узрок.

Извор: "stetoskop.info"