1 2 3 4 5

Вести



СХИЗОФРЕНИЈА

Пре пар година сам први пут имала прилику да упознам пацијента оболелог од схизофреније и разговарам са њим. Запуштене косе и браде, помало у страху од особе у “жутој мајици” коју је угледао чекајући превоз и закључио да му “ради о глави” управо због боје коју је носила, дошао је на контролни преглед. Одмах сам запазила “изглед врапца”, кажу психијатри, типичан за оболеле: оштре црте лица, зашиљен нос, екстремитети непропорционални телу.

Говорио је да више нема жељу да одлази на посао на којем је до пре пар месеци сматран узорним радником, јер је он “са другим циљем дошао на овај свет”.

У даљем току разговора наводио је да је са 26 година задобио повреду главе након које је почео да чује гласове. У почетку није придавао значај, али временом су гласови постајали чешћи и снажнији, говорили су му да је он “посебан, послат да промени свет”, а да породица у којој живи заправо није његова већ “непријатељи који се праве да су добронамерни, а желе да га убију”. Тада сам схватила да се пацијенти оболели од схизофреније чврсто држе својих уверења и да сваки покушај саговорника да их убеди у неистинитост њихових мисли чини од њега непријатеља и удаљава га у покушају приближавања и помоћи.

Схизофренија је душевна болест која оболелој особи онемогућава разликовање стварних од нестварних доживљаја или искустава, омета логичко размишљање и нормалне осећајне доживљаје према другим особама.

Код схизофрених поремећаја долази до промене одређених функција мозга. Последица тога су промене мишљења, запажања и афективитета, односно промена психе. И поред глобалне промене психе код њих интелигенција остаје дуго очувана па у почетном стадијуму болести често и сами успешно прикривају проблем несвесни свог обољења.

Поремећај најчешће почиње постепено. Јављају се повлачење, осамљивање, смањена ефикасност у школи или на послу, напетост, раздражљивост, запуштање личне хигијене... Поремећај може да почне и бурно, када се испољавају симптоми као што су импулсивне реакције или агресија, па чак и покушај суицида.

Узроци настанка

Осамдесетих, клиничари су веровали да је схизофренија последица интензивне потребе за интимношћу и снажног страха од блискости. Кривцем је проглашена мајка која је у свом детету генерисала конфликтне поруке наде и одбацивања. Растрзано амбиваленцијом, дете се повлачило у свет лудила.

У данашње време, научници разматрају генетске факторе који могу довести до схизофреније. Али поред генетских фактора ту су и други фактори који такође могу имати великог удела у развоју као што су пренаталне тешкоће, интраутерино гладовање, вирусне инфекције или различити неспецифични стресови. Међутим још увек није утврђено на који начин се генетска предиспозиција испољава и да ли ће особа која носи одговарајуће гене за схизофренију оболети од исте.

Доминантно теоријско објашњење схизофреније познато је као допаминска хипотеза. Оно сугерише да је схизофренија последица поремећаја неуротрансмисије допамина, услед чега је мозак пацијента изложен вишку овог неуротрансмитера.

Учесталост

Отприлике 1% људи ће развити слику схизофреније током свог живота. Међу људима чији је родитељ болестан, њих 10-15% ће развити поремећај, док код оних чија су оба родитеља оболела њих 40 % развија ово обољење.

Мушкарци су у највећем ризику за развијање схизофреније између 15. и 35. године живота, с највећим ризиком у двадесетим годинама. Жене имају највећи ризик такође у двадесетим годинама живота - након 20-тих година ризик не опада као код мушкараца, него чак он постаје већи код жена.

Симптоми

Код појединих особа симптоми могу бити врло тешки, док су код других безначајни или уопште нису изражени. Најчешће је присутан страх и осећај да се од њих сувише захтева, често долази до губитка свог идентитета. Болесник осим тога верује да су други преузели власт над њим, јер се не може заштитити (постављањем граница).

Најважнији симптоми

- Халуцинације - особа чује гласове (акустичне халуцинације), осећа мирисе (мирисне халуцинације) или види ствари које не постоје (визуелне халуцинације) и таква запажања сматра реалним;

- Сумануте идеје - особа чврсто верује да га прогањају (манија гоњења), да је Бог (религиозна манија) или да се све односи на њега (идеје односа;

- Поремећаји мишљења - нарочито у случајевима кад је болесник емоционално узбуђен или уморан његове мисли и говор постају тешко разумљиви;

- Недостатак воље;

- Губитак осећања;

- Социјално повлачење;

- Депресија.

Шта учинити?

Колико смо заправо одговорни што већина психијатријских обољења буде касно препозната и неблаговремено лечена? Оболели су често одбачени и несхваћени од стране околине услед недовољног знања или можда недовољне спремности свих нас да их прихватимо као саставни део друштва. Можда је то кључни разлог зашто схизофренија дуго остаје сакривена од стране породице особа који болују од ње.

Вероватно ће бити оних који ће прочитати текст и неће се више освртати на овај проблем. Међутим, верујем да многима или барем породицама оболелих, ово неће бити још једна у низу страница које се лако заборављају. Јер, схизофренија може бити контролисана ако се открије на време и особа усмери на лечење. Због тога, не прикривајте ако сумњате да ваши ближњи болују од ове болести! Најефикаснији начин да их убедите да потраже помоћ психијатра је да их саслушате и не покушавате да их уверите у неистинитост њихових идеја, већ да их низом питања усмерите да сами схвате нелогичност својих мисли.

Текст припремила: др Јелена Тимотијевић