Повезаност шећерне болести са болестима срца и крвних судова

Болести срца и крвних судова су узрок 60 процената свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од настанка болести срца и крвних судова је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести и тај ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8%.
Шећерна болест је метаболички поремећај са хроничним недостатком инсулина или неосетљивошћу ткива на инсулин, а последица је повишен ниво глукозе у крви - хипергликемија. Глукоза је основни извор енергије ћелијама и до њих долази крвотоком, а вишак глукозе је штетан, јер убрзава атеросклеротске промене на крвним судовима.

Оштећење срца и крвних судова као последица шећерне болести дуго не даје симптоме, па се зато најчешће касно и открива. Шећерна болест убрзава артеросклерозу, процес таложења наслага холестерола и запаљењских продуката на зидовима артерија. Артерије се сужавају и јавља се повишен крвни притисак који је главни фактор ризика за кардиоваскуларне болести. Kада су артерије сужене, успорава се крвоток, те најчешће долази до зачепљења артерија које исхрањују срчани мишић. Kао последица могу се јавити ангинозни напади и на крају срчани удар уз попуштање рада срца.
Због промена на крвним судовима срца, срчани мишић се слабије исхрањује и његова функционална способност при напору је мања. Kод класичног ангинозног напада јавља се бол у грудима у почетку при јачем напору, а касније и при активностима нижег интензитета. Бол може бити потмуо и опомињући, али и нагло оштар, у виду пробода, стезања, печења, и често се шири према врату и левом рамену. Kод оболелих од шећерне болести ангинозни напади јављају се раније него код недијабетичара и брже се погоршавају, а најчешће код њих изостају класични ангинозни болови. Зато се овај тип назива и „нема ангина пекторис“. Kао еквивалент класичних ангинозних симптома код оболелих од шећерне болести јављају се гушење, малаксалост или презнојавање. Ризик од срчаних болести са дијабетесом је додатно повишен ако имате породичну историју кардиоваскуларних болести или можданог удара.

Код особа са дијабетесом, кардиоваскуларне болести се јављају у много ранијем добу у поређењу са осталом популацијом. Срчана обољења која доводе до срчаног удара или можданог удара су водећи узрок смрти код људи с дијабетесом. Особа која има дијабетес има исти ризик од срчаног удара као неко ко није дијабетичар, али је већ имао срчани удар.
>Шећерна болест је такође најчешће повезана са прекомерном телесном тежином, повишеним крвним притиском и повишеним нивоом триглицерида и холестерола. Таква стања обично прате слабија физичка активност и пушење дувана, што значи да имамо све факторе ризика за развој кардиоваскуларних болести.

Потребно је направити план за остварење циљева који ће довести до смањења ризика од кардиоваскуларних болести:
- Неопходно је редовно контролисати глукозу у крви, а у урину глукозу и ацетон.
- Препоручљиво је у крви проверавати: триглицериде, укупни холестерол и његове фракције (добар холестерол ХДЛ и лош холестерола ЛДЛ), као и однос ХДЛ/ЛДЛ, који показује фактор ризика за настанак инфаркта.
- Мерење крвног притиска је важна мера самоконтроле шећерне болести. Ако је крвни притисак нормалан, мерите једном месечно, а ако је повишен, сваки дан.
- Kод повишеног крвног притиска неопходно је доживотно узимање лекова и трајно отклањање лоших навика.
- Ходајте 30 минута дневно јер тако трошите прекомерне залихе масти.
- Ако сте пушач, редукујте или оставите цигарете јер је конзумирање дувана кључни чинилац повезан са кардиоваскуларним болестима.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана,
лекар одељења за пријем и збрињавање ургентних стања, Опште болнице Панчево.

Извори:
1. Проф. Др М. Стајић, Репетиторијум из интерне медицине
2. Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године
3. http://www.dzpancevo.org/