1 2 3 4 5

Вести



Лабораторијске анализе: шећер у крви, OGTT, HbA1c

Од свих шећера (угљених хидрата, сахарида) у људском организму најраспрострањенија је глукоза. Ћелије људског тела користе је као главни извор енегрије, нарочито оне у мозгу, и нервном систему уопштено говорећи.

Због значаја за нормалан рад органа глукоза се у крви одржава у уским границама (3,6 – 6,1 ммол/Л). Ово се постиже:
• Уношењем хране, када се угљени хидрати разлажу на глукозу и сличне елементе у цревима и упијају у крвоток. Из крвотока, глукоза доспева у ћелије уз помоћ хормона који се зове инсулин.
• У стању гладовања, глукоза у крви потиче из јетре. Овде се налазе резерве глукозе у форми сложеног молекула гликогена, а нова глукоза може настати у хемијском процесу стварања глукозе (глуконеогенеза).

Стање повишене концентрације шећера (глукозе) у крви зове се хипергликемија (хипер = изнад, гликос = сладак). Обратно, стање организма где налазимо смањену концентрацију овог молекула је хипогликемија (хипо = испод).
Драстичне и брзе промене концентрације шећера у крви, било високе или ниске могу бити опасне по живот, узрокујући оштећење ограна, посебно мозга, кому, и у екстремним случајевима – смрт. Хроничне, трајне хипергликемије често узрокују постепена оштећења органа: бубрези, очи, срца и крвних судова и живаца. Хроничне хипогликемије могу довести до оштећења нервног система.
Постоје неколико стања у хуманој медицини које могу пореметити концентрацију шећера у крви, водећи до повишених или снижених вредности. Најчешће стање је свакако шећерна болест (дијабетес мелитус). Током трудноће, неке жене могу развити гестацијски дијабетес (дијабетес у трудноћи).

Како се врши испитивање шећера у крви?
Узорак крви узима се иглом из вене, али се и крв може добити убодом ланцетом у врх прста.

Каква је припрема потребна?
За уобичајена, скрининг-испитивања , неопходно је не јести ништа 8 сати пре давања крви. Особе са дијабетесом обично прате своје вредности шећера и након гладовања и након јела.

Због чега се тест изводи?
Испитивање шећера у крви може се употребити:
• Да се открије стање високог или сниженог ниво глукозе.
• Помаже при успостављању дијагнозе дијабетеса, предијабетесног стања или дијабетеса у трудноћи.
• Праћење вредности шећера у крви код особа с дијабетесом.
• „Скрининг“ за дијебетес (превентивни тест) који открива болест пре појаве знакова и тегоба, код особа које су под ризиком за обољевање. У Уједнињеном Краљевству 30% дијебетеса је неоткривено! У факторе ризика спадају: узраст преко 45 година, гојазност, физичка неактивност, дијабетес у ужој фамилији, дијабетес трудноће, синдром полицистичног јајника, повишен притисак, масноће у крви, предијабетесно стање, кардиоваскуларна обољења...

РЕЗУЛТАТИ И ТУМАЧЕЊЕ
Не подразумева свака хипергликемија самим тим и дијабетес. Повишен шећер у крви налазимо и у другим стањима:
• акромегалија, Кушингов синдром
• акутни стрес (траума, инфаркт, мождани удар)
• хронична болест бубрега
• унос лекова: стероида, лекова против туберкулозе, ХИВ-а, нови антипсихотици, тиазиди
• претерано уношење хране
• хипертиреоидизам
• рак панкреаса – гуштераче
• панкреатитис
Међутим, нека од ових стања могу бити и узрок обољевања од шећерне болести.

Када повишен шећер значи дијабетес?
1. у случајном узорку: преко 11.1 ммол/Л
2. након 8-часовног поста:
• вредност гликемије преко 7 ммол/Л + симптоми дијабетеса
• гликемија преко 7, у два одвојена узорковања

ТЕСТ ОПТЕРЕЋЕЊА ГЛУКОЗОМ
Према смерницама СЗО, вредност шећера у крви од 6.1 - 6.9 сматра се стањем нетолеранције на глукозу (предијабетесним стањем), и пацијент се шаље на тест оптерећења глукозом.
Тест се врши тако што се испитанику који је гладовао током ноћи да да попије 75 г глукозе у 300 мл воде. Крв се узима из вене пре, и 2 часа након напитка.
• Уколико је вредност два сата након слатког напитка преко 11.1 пацијент је оболео од дијабетеса.
• Вредност 7,8 – 11 је предијабетесно стање.

ГЛИКОЛИЗИРАНИ ХЕМОГЛОБИН (HbA1c)
Молекул хемоглобин подлеже спонтаној реакцији спајања са молекулом глукозе. За овај тест узима се венска крв, а резултат се изражава у процентима или у односу: ммол/мол укупног хемоглобина (за ког није везана глукоза).
Ова врста испитивања се препоручује свим особама оболелим од шећерне болести, најмања 2 пута годишње, или на свака 3 месеца, док се применом одговарајуће терапије не стигне до жељених резултата. Не постоји рационална основа да се тест изводи у интервалу краћем од 60 дана.
Уколико је вредност испод 7% сматра се да је шећерна болест оптимално регулисана. Уколико његова вредност прелази 9%, већа је и могућност промена на очном дну, бубрезима и централном нервном систему. Вредност преко 8% захтева корекцију терапије.

Teкст на основу извора уредио др Стефан Живановић, Општа болница Панчево

Извори:
„Приручник за практичне вежбе из биохемије“, (Александра Исаковић et al.); 7. изд. Универзитет у Београду, 2015.
„Oxford Handbook of Clinical Medicine“; 8 изд. 2012.
https://labtestsonline.org/tests/glucose-tests