Реуматске болести

Реуматске болести се појављују у све већем броју, а Србија на жалост на овом пољу не заостаје за светом. Процењује се да од хроничних запаљенских артритиса у Србији болује више од 60.000 људи, од којих 35.000 има реуматоидни артритис. Уколико се реуматске болести не открију и не лече на време, могу довести до инвалидности. Ове болести најтеже погађају људе у зрелој животној доби, али нису ретке и код деце. Прогресивне у свом току, временом проузрокују све већа оштећења. Могу довести до инвалидности, те битно утичу на радну способност, као и на квалитет живота. Узрок и механизам настанка реуматских болести углавном није познат, а јединствена класификација реуматских болести не постоји.

По истраживању Института „Батут“, реуматизам је на првом месту обољења у Србији, тачније три четвртине Срба болује од неког облика реуматизма. Реуматизам је група различитих обољења која се по настанку могу поделити на: запаљенске, незапаљенске и дегенеративна. Наш човек реумом назива сваку врсту болова у зглобовима, мишићима и костима, али мало ко зна да има десетине различитих реуматских болест. Постоји око 170 различитих реуматских болести, да кажемо неколико група од којих су дегенеративне најчешће и јављају се у свакој животној доби, али најчешће код старијих, али реума не заобилази ни најмлађе. У Србији око 2.000 деце болује од запаљенских реуматских болести. То су аутоимуне болести које су доживотне, које су врло непредвидивог тока, озбиљне и уколико се рано не препознају и не лече, могу да скрате живот и до 20 година.

Реуматским тегобама су углавном захваћени сви зглобови, покретни или непокретни, везивно мишићно ткиво, па и кожа. Најугроженији део популације је у Војводини која је због мале надморске висине и климатских услова изузетно погодно тле за развој ове болести. Иако хладни и влажни дани нису узрок реуматских болести, знатно погоршавају тешкоће оболелих. Зато се реуматски болови највише јављају у јесен и зиму. Промене на зглобовима настају у почетној фази болести и најинтезивније су у првих шест месеци. Уколико се болест тада не дијагностикује и не отпочне са терапијом развијају се деформитети а болесници постају инвалиди. Ипак важно је да ти оболели од хроничних реуматских болести раде јер то утиче на квалитет њихових живота и перспектива им је боља.

На реуму треба помислити уколико болесник има болове, пре свега у ситним зглобовима шака и стопала, ручним и скочним зглобовима. Уколико су ти болови најизраженији ноћу и пред зору, значи још док болесник лежи у кревету, а болови га пробуде из сна, а када устане, осећа укоченост. Промене врло често уочавамо и на плућима. Могу да се јаве промене и на срцу. Такође је карактеристично да пацијенти могу да имају одређене неуролошке поремећаје.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, односно података које добијемо о врсти тегоба које пацијенти имају. Затим, на основу прегледа, рендгенграфских снимака и на основу присуства одређених антитела у крви.

Реуматске болести су хроничне и углавном се не могу излечити. Променом животних навика неке од ових болести могу да се предупреде али и да се заустави њихов прогресивни ток. Ипак, ако се болест већ јави, лечење се спроводи медикаментима и физикалном терапијом, а уколико тегобе не пролазе, и хируршким путем. У основи правилног приступа лечењу је пре свега здрав начин живота, исхрана и природна терапија чајевима и препаратима на бази свежег лековитог биља. Овакав приступ јесте комплексан али даје одличне резултате.

Код болних стања неопходно је, пре свега, мировање, примена лекова које смањују болове (нестероидни антиреуматици), миорелаксанте који утичу на опуштање мишића седативе са сличном функцијом, кортикопрепарати, солизлата и цитостатика. Такође често се примењује давање ињекција у болна места. Физикална терапија се почиње мировањем и пре свега имобилизацијом оболелих делова тела. Примењују се сви облици физикалних процедура (електроперапија, термотерапија, хидротерапија, терапија ултразвуком, ласером, магнетима, кинезитерапија и вежбе) које лекар специјалиста одређује у зависности од тежине стања.

Текст на основу извора уредио, медицински техничар Милан Кивић, Општа болница Панчево

Извори:
https://www.stetoskop.info/zdravlje-starih/reuma-ima-li-leka
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3697709/reuma-nije-samo-jedna-bolest.html
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/kako-se-leci-reuma/1cjhsz7
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3532007/reuma--dijagnoza-sa-kojom-moze-da-se-radi.html