Ретинопатија превремено рођене деце (РоП)

Ретинопатија превремено рођене деце (прематуруса) спада у пролиферативне ретинопатије. Јавља се код деце која су превемено рођена са малом телесном тежином, која су чешће била изложена високим концентрацијама кисеоника, услед боравка у инкубатору, ради терапије кисеоником.

За разлику од других ткива, ретина све до 4. месеца интраутериног живота нема крвне судове. Између 4. и 5. месеца почиње формирање крвних судова, који иду од папиле видног живца ка периферији. Ови крвни судови досежу назално периферију након 8. месеца гестације, а темпоралну периферију све до првог месеца након рођења. Непотпуно формирани крвни судови у темпоралном делу су подложни оштећењу кисеоником, посебно код превремено рођених. Сматра се да кисеоник у инкубатору делује цитотоксично. Приликом преласка из инкубатора, где је прематурус био подвргнут великим концентрацијама кисеоника, у нормалне услове, долази до формирања нових крвних судова на граници између васкуалрне и аваскуларне ретине (дела са и без крвних судова). Поред кисеоника, такође и мала телесна тежина сматра се фактором ризика. Други фактори ризика за развој РоП су: озбиљан респирторни дистрес синдром, анемија, неонатала сепса, тромбоцитопенија, трансфузија крви и апнеа.

Тежина болести утврђује се на основу локализације, проширености и степена прогресије самих промена на мрежњачи (ретини). У почетним стадијумима промене су мањег интензитета, док крајњи стадијум доводи до слепила. Приликом прегледа очног дна уочава се стадијум болести, ниво развоја нових крвних судова, од чега и зависи даља прогноза.

Скрининг

Због могућег развоја слепила у току првих пар месеци живота и адекватних терапијских могућности који могу да спрече слепило, кључну улогу игра скрининг на РоП. Све бебе рођене пре 31. недеље гестације, или тежине 1500г или мање, требало би пратити због могућег развоја болести. Преглед пре 31. недеље гестације је од мале вредности, пошто се зенице тешко шире, а и очно дно се не може лепо сагледати због присуства васкуларних омотача сочива. Скрининг би требало обавити у периоду између 6. и 7. недеље после рођења на широку зеницу. Зенице код такве деце би требало ширити укапавањем капи 0.5% циклопентанола са или без 2.5% фениелфрином. Касније праћење би требало обављати на 2 недеље, све док васкуларизација ретине не достигне зону три (периферни део ретине). По садашњим препорукама Америчне академије за офталмологију и педијатрију, све бебе рођена пре 27. недеље требало би да имају први преглед у 31. недељи.

Код око 80% прематурне ретинопатије долази до спонтаног самоизлечења. Код случајева који показују даљи развој може доћи до тоталног слепила. У великом броју случајева, преко 50% могуће је спречити напредовање болести. Адекватна ласерфотокоагулација аваскуалрних зона ретине омогућава постизање регресије крвних судова у трећем стадијуму развоја болести и заустављање развоја слепила.

Tекст уредио: др Милош Плавшић, очно одељење, Општа болница Панчево

Извори:

Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010

Кански, Клиничка офталмологија, Дата статус, 2004

https://www.aao.org/eye-health/diseases/retinopathy-prematurity-diagnosis Parag K Shah, Vishma P., and co, Retinopathy of prematurity: Past, present and future,2016 Management of retinopathy of prematurity in a neonatal unit: Current approach, Journal of Clinical Neonatology, 2019