1 2 3 4 5

Вести



Респираторне инфекције

Инфекције респираторног система представљају најчешће инфекције у хуманој популацији. Од акутних респираторних инфекција одрасли просечно оболе 3-5 пута годишње, деца чешће, у просеку 4-7 пута годишње, док она која бораве у дечјим колективима још чешће.
Човеков респираторни систем је најотворенији органски систем, који је у непрекидној комуникацији са спољном средином. Остали разлози велике учесталости респираторних инфекција налазе се бројности и природи узрочника. Постоји право мноштво различитих узрочних микроорганизама с бројним антигенским типовима, који се врло лако преносе (капљичним путем и додиром). Више од 500 антигенски различитих типова и подтипова микроорганизама могу бити узрочницима респираторних инфекција. Међу њима су најбројнији и најзаступљенији респираторни вируси који су одговорни за више од 85 посто свих инфекција.
Најчешћи изазивачи респираторних инфекција су Грам – позитивне бактерије, док су у колективима посебно међу адолесцентима честе инфекције изазване атипичним интрацелуларним микроорганизмима и вирусима.
Респираторне инфекције чине велику групу инфективних болести различите етиологије, које се клинички манифестују општим знацима инфекција различитог интензитета. Респираторне инфекције се брзо шире, нарочито у дечјим колективима, поготову у току зиме и пролећа. Широко су распрострањене по свету, и обично се јављају у виду мањих или већих епидемија. Инфекције горњег респираторног тракта су веома честа и најчешће само-ограничавајућа обољења. Под инфекцијама горњих респираторних путева подразумевамо:
• ринитис (запаљење носне слузнице)
• синузитис (запаљење синуса)
• отитис (запаљење уха)
• фарингитис (запаљење ждрела)
• ларингитис (запаљење гркљана)
У највећем броју случајева (око 75%) инфекције горњих дисајних путева су вирусног порекла и спонтано се повлаче после приближно недељу дана.

Дифтерија је тешко акутно инфективно и контагиозно обољење изазвано дифтеричним бацилом, а карактеришу га појава псеудомембрана у ждрелу, локални лимфаденитис и знаци интоксикације. Дифтерија је капљична инфекција. Извор болести могу бити оболели, али су то чешће клицоноше које имају бацил дифтериије на слузокожи назофаринкса. Најчешће обољевају деца, узраста до 14 година. Болест обично почиње постепено, уз благи пораст температуре која не прелази 38. степен, малаксалост, умерене болове у гуши, болове при гутању. Други симптоми и знаци зависе од локлизације и распрострањености локалног налаза, као и од степена интоксикације. Према томе се могу разликовати неколико клиничких облика: дифтерија носа, дифтерија тонзила, дифтерија ждрела, дифтерија грла, дифтерија коже, ока и гениталија.
Заштита од дифтерије је обавезна у нашој земљи и то је антидифтерична вакцина (Ди-Те-Пер).

Трахеобронхитис
- Под појмом трахеобронхитиса подразумева се запаљење слузнице доњег дела дисајног стабла, тј.од ларинкса до терминалних бронхиола. У зависности од тога који је део захваћен инфекцијом, говори се о трахеитису, трахеобронхитису или о бронхитису. Инфекција се преноси респираторним путем када микроорганизам доспева на слузницу респираторних путева, везује се за епителне ћелије, уништава ћелије слузнице и изазива локалну запаљенску реакцију.
Превенција трахеобронхитиса је првенствено избегавање скупова током зимских месеци, а за поједине микроорганизме постоји ефикасна вакцина.

Велики кашаљ (Пертузис) је акутна инфективна и контагиозна болест, најчешће одојчета и малог детета, а манифестује се кашљањем и карактеристичним зацењивањем. Извор инфекције је искључиво оболела особа, и то нарочито у почетку болести. После појаве зацењивања заразност се смањује.
Превенција је вакцинација Ди-Те-Пер вакцином која започиње у 3.месецу живота.

Запаљење плућа (Пнеумонија) је акутно запаљење које захвата плућни паренхим, алвеоларни простор и интерстицијално ткиво. Према клиничком току, рендгенолошком налазу, одговору на терапију као и према месту где је дошло до инфекције извршена је подела. Инфекција се најчешће преноси удисањем заражених капљица или заражене прашине.

Грип (Инфлуенца) је акутно инфективно обољење изазвано вирусима инфлуенце. Испољава се симптомима и знацима обољења горњих и/или доњих дисајних путева, а често је праћен и системским манифестацијама као што су повишена температура, главобоља, малаксалост, болови у мишићима. Инфекција се најчешће преноси капљичним путем, посредством аеросола који се формирају при кашљу, кијању или говору, а ређе се преноси директним контактом или помоћу контаминираних предмета.

Заушке (Паротитис епидемика) представљају акутну системску инфекцију коју карактерише оток пљувачних, и то најчешће паротидних жлезда. Извор инфекције су болесници до повлачења отока, а највећа заразност је при крају инкубације и првих дана болести. Путеви ширења вируса су флигеове капљице и пљувачка оболелих, мада се инфекција може пренети и предметима из болесникове околине. Најчешће обољевају деца између 5-15 година, као и млађе особе. Болест има бенигни ток и добру прогнозу, без обзира на локализацију.

Осипне грознице су акутна инфективна обољења са оспом и температуром, по чему су и добила своје име. У ову групу болести убрајају се: шарлах, вариола, морбили, варицела и рубела и неке друге вирусне оспе. Извор свих осипних болести се преноси капљичним путем, па се зато чешће и јављају у зимском периоду. Деца већином оболевају, нарочито деца из колектива (вртићи, школе, и сл.). Вируси улазе у организам преко назофаринкса, разможавају се у епителу горњих дисајних путева и пратећим лимфним чворовима и жлездама. Вируси осипних грозница су дерматотропни из тог разлога настаје оспа као резултат дејства вируса на кожу. Код сваке оспе се описују следећи елементи:
• Време избијања (код вариоле и морбила оспа избија од 3. до 5. дана болести, а код варичеле и рубеле првог или другог дана)
• Локализација (оспа може да се јави по целом телу, укључујући дланове и табане, али има и свој специфичан распоред)
• Начин ширења (оспа има свој редослед ширења код различитих осипних грозница) • Морфологија (оспа се састоји од појединачних промена на кожи (ефлоресценција), различитог облика, величине, боје и развоја)
• Еволуција ефлоресценција (ток промена на кожи).

Вирусне осипне грознице спадају у генерализована обољења, па је инкубациони период дуг и траје 10-20 дана. У клиничкој слици доминирају три чиниоца: температура (која није обавезна, нарочито код варицеле и рубеле), оспа и циклични ток болести (има три стадијума: катарални – запаљење коњуктива и свих слузница респираторног стабла, осипни и реконвалесцентни стадијум – траје неколико дана, до неколико недеља, а често је перутање коже у овом периоду). Прележане осипне грознице осигуравају солидан имунитет.

Респираторне инфекције представљају најчешће инфекције савременог човека. У ову групу обољења сврставају се инфекције респираторног тракта изазване различитим микроорганизмима, али у највећој мери реч је о вирусним инфекцијама. Вируси, изазивачи акутних респираторних инфекција, јесу риновируси, вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, коронавируси, аденовируси, и други.
Најчешће клиничке манифестације акутних респираторних инфекција јесу: акутни назофарингитис, акутни синуситис, акутни фарингитис, акутни ларингитис и трахеитис, акутни обструктивни ларингитис и епиглотитис, акутни ларинготрахеитис, акутни бронхитис, акутни бронхиолитис, пнеумоније, и друго.

Најбоља превентивна мера, када је реч о заразним болестима, јесте вакцинација. С обзиром да акутне респираторне инфективне болести може да проузрокује више стотина инфективних узрочника, као и да је углавном реч о болестима са релативно благом клиничком сликом, за сада постоји тек мањи број вакцина које се и примењују.

Текст уредила вмс Јелена Гуцијан