ИНФЕКЦИЈЕ ИЗАЗВАНЕ РЕСПИРАТОРНИМ СИНЦИЦИЈАЛНИМ ВИРУСОМ

Респираторни синцицијални вирус је главни вирусни узрочник инфекција доњих респираторних путева код одојчади и деце ( бронхиолитис и пнеумонија ) .
Респираторни синцицијални вирус ( РСВ) припада групи РНК вируса . Постоје два под типа А и Б који дају сличну клиничку слику . Изазива инфекције широм света најчешће код одојчади до 6 месеци старости . Практично сва деца буду прокужена овим вирусом до 2 године старости . Епидемије се јављају нагло у позним јесењим месецима . Одрасле особе , а нарочито имунокомпромитовани болесници могу оболети од РСВ инфекције . Болест се преноси капљичним путем .

Инфекција прво захвата горње респираторне путеве а затим се путем секрета спушта у доње. Вирус се размножава у респираторном цилијарном епителу . Захваћене су бронхиоле и/или плућни паренхим .У бронхиолама дoлази до некрозе епитела и перибронхијалне лимфоцитне инфилтрације , што доводи до сужења лумена бронхиола . У плућима настају интерстицијални инфилтрати .
Инкубација болести је око 5 дана .Клиничка слика се креће од благе инфекције горњих респираторних путева па до тешких пнеумонија.У првих неколико дана обично су присутни само симптоми инфекције горњих дисајних путева , да би се у случају пнеумоније јавило отежано и убрзано дисање , визинг, а код најтежих облика и цијаноза . Радиографски налази показују знаке хиперинфлације ( карактеристика бронхиолитиса) или плућног инфилтрата ( код пнеумоније). Често се јавља и акутно запаљење средњег уха .

Дијагноза : Узраст болесника, карактеристична клиничка слика и радиографски налаз указују на вирусну природу болести што се потврђује серолошким прегледима или култивацијом . Највише се користе брзи тестови за детекцију вирусних aнтигена имунофлуоресценција или ELISA.

Лечење је обично симптоматско и спроводи се амбулантно код већине болесника са лакшом инфекцијом дисајних органа . Тежи болесници са инфекцијом доњих респираторних органа лече се болнички .Када постоји опструкција дисајних путева примењују се бронходилататори .Уколико постоји потерба примењује се оксигена терапија или вештачка вентилација . Када постоји бактеријска коинфекција примењују се антибиотици . Кортикостероиди се препоручују код старије деце и одраслих особа нарочито ако болују од бронхијалне астме а обично се не препоручују код одојчади са бронхиолитисом.Рибавирин је каузална антивирусна терапија . Код трансплантираних болесника препоручује се комбинована кортикостероидна терапија и Рибавирин . Хиперимуни глобулини добијени од донора са високим титром РСВ неутралишућих антитела комбинују се са рибавирином код имунокомпромитованих и након транспалнтације коштане сржи или плућа . Паливизумаб представља моноклонска антитела на на Ф гликопротеин РСВ и примењује се у комбинацији са рибавирином код трансплантираних болесника и код мале деце која су у високом ризику ( недоношчад, неонатуси са хроничним плућним болестима ...)

Имунопрофилакса се спроводи код деце млађе од 24 месеца са хроничним болестима плућа , тешким срчаним болестима , имунокомпромитованих и прематуруса . Примењује се паливизумаб , а профилакса се започиње пре сезоне РСВ инфекције , обично у новембру. Вакцина за сада није доступна у току су испитивања живе,атенуисане РСВ вакцине .

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести ОБ Панчево. Извори :
,,Инфективне болести – уџбеник за студенте медицине ,, Катедра за инфективне болести Медицински факултет универзитета у Београду, 2004.
,, Дијагностика и терапија инфективних болести ,, Српско удружење за антимикробну хемотерапију Београд, 2017.