1 2 3 4 5

Вести



Реноваскуларна хипертензија

Хипертензија може да буде последица било ког процеса који изазива дуготрајну исхемију једног или оба бубрега. До ове врсте хипертензије долази услед обољења бубрежних артерија, обољења аорте (абдоминалног дела ) – било да је оно изоловано или удружено са аномалијама бубрежних артерија и бубрега. Значајно је напоменути да је ова врста хипертензије излечива уколико је узок болести могуће отклонити хируршким путем, мада је реноваскуларна хипертензија узрок повишеног притиска код само 2% становништва.
Узрок изолованих обољења бубрежних артерија могу бити анеуризматске болести артерија или стенозно-оклузивне болести ( чешће су код трансплантираних бубрега) које су последица постојања атеросклеротских плакова, артеритиса, фибромускуларне дисплазије- све наведене појаве нарушавају уобичајену структуру крвног суда и ремете проток крви.

Различите болести абдоминалне аорте такође могу да доведу до промене у бубрежној артерији, и на тако индиректан начин угрозе проток крви. На реноваскуларну хипертензију се може посумњати када се висок притисак први пут јави код старијих од 55 год или млађих од 30 година или када се добро регулисана тензија одједном погорша ( у року од 6 месеци). Често је чујан шум са једне или обе стране средње линије у горњем делу абдомена, присутна је типична клиничка слика хипертензије уз стално повећање дијастолног притиска.

Што се тиче постављања дијагнозе реноваскуларне хипертензије, важно је разграничити да ли се ради о изолованим стенозно-оклузивним болестима или је у питању ануризма абдоминалне или бубрежне артерије. Код анеуризматских промена, ангиографија је неопходно и довољно дијагностичко средство. На основу ангиографског налаза поставља се индикација за оперативно лечење без даљих функционалних испитивања. Код ових болести се оперативно лечење разматра чак и када не постоји реноваскуларна хипертензија јер постоји опасност од других комликација попут руптуре, тромбозе или емболизације.
Уколико се ради о стенозно-оклузивној болести потребно је прво проверити да ли је настали поремећај бубрежне функције реверзибилан. Тада се примењује интравенска пијелографија, одређивање плазма ренина у вени оболелог бубрега, за златни стандард у постављању дијагнозе важе каптоприлски тест и ангиографија.

Лечење подразумева инвазивно-радиолошки третман (перкутана транслуминална ангиопластика). Главне индикације су изоловане стенозно-оклузивне болести бубрежних артерија ( средњег и дисталног дела ) уз одсуство аномалија или обољења абдоминалне аорте.
Индикације за хируршки третман су: немогућност перкутане транслуминалне ангиопластике, компликације или њен лош ефекат, истовремено обољење абдоминалне аотре или постојање удружених аномалија бубрега и бубрежних артерија.
Хируршке процедуре које су на располагању: тромбендартеректомија, аорторенални бајпас, ресекција и реимплантација бубрежних артерија,вицероренални бајпас, нефректомија.

Текст, на основу извора, уредио др Марко Ивановић - Општа болница Панчево

Извори: Хирургија за студенте медицине,
https://www.eklinika.rs/forum/bolesti/renovaskularna-hipertenzija-10593