РАК УСНЕ ДУПЉЕ (КАРЦИНОМ УСНЕ ДУПЉЕ)

Овај карцином је најчешћи малигни тумор слузнице уста. Макроскопски се разликују вегетантна и улцерозна форма. Вегетантни или егзофитични облик расте изнад нивоа површине околне слузнице. Широком базом је припојен за подлогу коју инфилтрише и продире у дубље слојеве. У току даљег раста долази до појаве улцерација. Подсећа на карфиол, што је нарочито изражено код зрелијих форми где услед орожавања долази до појаве беличастих наслага. Промена је у почетку потпуно безболна, на палпације изражена индурација.

Улцерозну форму карцинома имамо увек када долази до бржег раста паренхима него строме тумора. Услед некрозе долази до појаве улкуса. Ивице су неравне, подривене, нешто изнад нивоа околне слузнице, дно улцерације је прекривено сивкастим или жућкастим фибринским наслагама. Палпацијски је изражена индурација у много јачем степену него код вегетантне форме. Код узнапредовалог стадијума улкус се повећава, а ивице улкуса се померају према периферији и дубини. Карциноми слузнице уста имају релативно лошу прогнозу јер врло брзо метастазирају у регионалне лимфне жлезде субмандибуларне и субменталне, а касније захватају лимфне жлезде врата. Метастазно увећане лимфне жлезде су у почетку округласти, чврсти, безболни чворови, у почетку покретни, а касније фиксирани за околину, а у терминланој фази могу коликвирати и егзулцерисати. На крају продором у крвне и лимфне судове могу дати удаљене метастазе. Степен малигнитета карцинома слузнице уста се повећава идући из горњих према доњим партијама усне шупљине, а исто тако и од напред према назад.

Карцином пода усне дупље
Овај карцином има исте етиопатогенетске факторе као и претходни карциноми. Он често почиње са мало симптома, као што су мала улцерација испод језика, бол, крварење. Убрзо долази до инфилтрације, улцерације, непокретности језика, тризмуса, поремећаја исхране и говора и лимфаденопатије (увећане лимфне жлезде) на врату.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, бипосије промена и патохистолошког налаза.
Лечење је хирушко, ирадијационо и цитостатско. Потребна је радикална ексцизија тумора и реконструкција дефекта локалним режњевима. Излечење се постиже у преко 60-80% у зависности од проширености процеса.

Извор: текст преузет са сајта stetoskop.info