РАК ТЕСТИСА (КАРЦИНОМ ТЕСТИСА)

Није познат узок болести. Уочено је, међутим, да се у 10% оболелих налази крипторхизам (неспуштен тестис). Уочено је да 20-30% болесника с тим малигномом има олигоспермију или азоспермију (смањен број сперматозоида у семеној течности) и пре спроведене онколошке терапије. Још неки фактори ризика су- претходна појава рака тестиса, рак тестиса у породици, запослени у индустрији нафте, плина, коже и алкохолних пића, дуготрајна изложеност екстремно ниским и екстремно високим температурама.

Клиничка слика
Најважнији симптоми субезболно чворасто отврднуће једног тестиса, дифузно задебљење читавог тестиса, бол слабог или средњег интезитета унутар скротума или доњег дела трбуха, гинекомастија (једнострана или обострана ) присутна у 5 % болесника. Код 10 % оболелих симптоматологија је узрокована метастатским променама (бол у лумбалном подручју, лимфедем доњих екстремитета, сув надражајни кашаљ, неуролошки симптоми захваћености централног нервног система).

Након хистолошке потврде тумора треба одредити и степен проширености болести:
1. стадијум – болест ограничена на тестис,
2. стадијум – захваћени субдијафрагмални лимфни чворови,
3. стадијум – захваћени супрадијафрагмални лимфни чворови,
4. стадијум – постоје хематогене метастазе (плућа, јетра, кости ).

95% тумора тестиса чине тумори герминативних ћелија, док 5% чине тумори гонадалне строме ( тумори Леyдигових и Сертолијевих ћелија, андробластоми и гинобластоми ) и лимфоми.

Герминативни се тумори деле на семиноме и несеминоме. Семиноми се споро шире искључиво лимфним путем, а несеминоми се рано почињу ширити хематогено. Семиноми су најрадиосензитивнији солидни тумори, а несеминоми су умерено радиосензитивни.

Основни преглед је бимануелна палпација, а допуњује се ултразвучним прегледом скроталног подручја. Коначна потврда дијагнозе је хистолошка анализа. Неизоставан је и радиолошки преглед ретроперитонеалних лимфних чворова, плућа и медијастинума и јетре (рендгенографија, ЦТ-скенер, и ултразвук ). Такође се одређују и туморски серумски маркери пре и након орхидектомије ( АФП, бета- ХЦГ и ЛДХ ).

По правилу не користе се лекови, већ се болесни тестис уклања како би се избего рецидив болести. Ако је малигни тумор дијагностикован, уклањају се и лимфне жлезде, јер је вероватно да је болест већ и њих напала. Зависно од врсте тумора спроводи се хемотерапија или зрачење да би се зауставило напредовање болести. Уклањање једног тестиса неће изазвати неплодност или импотенцију, јер је и само један тестис довољан за нормално полно функционисање. Утешно је да се у интимном животу ништа не мења, али ако су због тумора уклоњене и лимфне жлезде може изостати ејакулација. Зрачење и хемотерапија могу умањити квалитет сперматозоида, иако је други тестис заштићен за време терапије.

Редовни самопреглед тестиса
- сваки мушкарац најмање једном месечно требао би сам прегледати полне органе. Открије ли неке неправилности, треба се посаветовати с лекаром опште праксе, који ће га упутити урологу, а он ће ултразвучним прегледом установити о чему се ради. Пажњу треба обратити на величину, конзистенцију и површину скротума.

Извор: текст преузет са сајта stetoskop.info