РАК ПРОСТАТЕ (КАРЦИНОМ ПРОСТАТЕ)

Јавља се углавном након 40. године живота. Микроскопски тумори простате се откривају код 70-90% мушкараца између 80 и 90 године. Ова врста тумора је заступљенија у Северној Европи, Северној Америци и Новом Зеланду у односу на Јужну Америку и медитеранске земље, а најниже стопе имају Израел, Русија и Јапан. Све ово упућује да фактори средине, а нарочито исхрана утичу на појаву овог обољења. Генетска предиспозиција је такође један од фактора ризика. Мушкарци којима је неко у породици оболео од рака простате, имају значајно већи ризик од развоја болести. Сматра се да постоји одређена повезаност између неких инфекција, као што су бактеријски простатитис и неке вирусне инфекције (вирус херпеса, хумани папилома вирус, цитомегаловирус), али таква веза до сада није научно доказана.
Бенигна хиперплазија простате, односно доброћудно повећање простате је врло честа појава код старијих мушкараца. С обзиром да на повећање простате утиче тестостерон, многи мушкарци су забринути како би то стање могло бити повезано с раком. Ова два обољења се развијају у различитим деловима простате и најновија истраживања показују како нису међусобно повезана. Бенигна хиперплазија простате се појављује у унутрашњем делу простате, док рак има тенденцију појављивања у спољашњем делу.
Пушачи који оболе од рака простате имају врло лошу прогнозу. Умерено и учестало конзумирање алкохола такође се убраја у факторе ризика.

Клиничка слика
Рак простате споро расте у односу на друге врсте карцинома и велики број њих дуго не буде откривен. Рак простате у почетној фази нема никавих симптома. У одмаклом стадијуму се јављају тегобе попут отежаног или учесталог мокрења (поготово ноћу), немогућност одржавања нормалног млаза, бол и печење приликом мокрења, крв у урину... Појава константних болова у костима који трају барем две недеље је симптоматична за узнапредовали карцином простате. Овакви болови се најчешће јављају у карлици, доњем делу леђа, куковима или костима ногу. Болови могу бити праћени значајним губитком телесне тежине. Нека обољења могу изазивати сличне симптоме као и рак простате. Бенигна хиперплазија простате може узроковати проблеме с мокрењем. Простатитис је упала простате, углавном узрокована бактеријом. Симптоми који се јављају су учестало, болно мокрење, понекад праћено повишеном температуом и појавом крви у урину.

Дијагноза
Клинички преглед подразумева преглед ректума прстом (дигиторектални преглед) који у случају рака открива промене на површини углавном увећане простате. Простата специфични антиген (ПСА) је протеин који се налази у ћелијама простате, може се открити у крви и његове вредности су повећане код мушкараца с раком простате, мада могу бити повећане и код неких других обољења овог органа.
Ренгенски снимак плућа, интравенска урографија (снимање уринарног тракта уз помоћ контраста) и сцинтиграфија костију могу искључити или потврдити појаву метастаза.

Лечење
Терапија зависи од стадијума болести као и од животног доба пацијента. Радикална простатектомија је поступак којим се хируршким путем одстрањује цела простата и део уретре (мокраћне цеви), зрачење (радиотерапија) је такође једна од метода и стандардна хормонска терапија.

Прогноза
Рак простате је по учесталости други најчешћи рак код мушкараца, међутим он не спада у најчешће узроке смрти. Када се рак простате открије у раном стадијуму проценат излечења је изразито висок (око 98%). Међутим када је болест узнапредовала, а поготово ако је карцином дао метастазе прогноза је лоша.

Превенција
Рано откривање рака је данас могуће редовним годишњим скринингом мушкараца између 40 и 50 година дигиторекталним прегледом и одређивањем вредности простата специфичног антигена (ПСА) у крви.

Извор: стетоскоп.инфо
датум 25.3.2022.