1 2 3 4 5

Вести



СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА

Сваке године 4. фебруара обележавамо светски дан борбе против рака (канцера). На тај дан треба да покажемо подршку, подигнемо глас и започнемо акције које ће пробудити свест свакога од нас да учини више. Ми верујемо да дијагностика, третмани и нега морају бити једнаки и доступни свим људима широм света.

Светски дан борбе против канцера је настао 4. фебруара 2000. године на светском самиту против канцера у Паризу. Париска декларација циља да се побољша истраживање канцера, превенција, нега пацијената, и да се подигне свест глобалне заједнице о опасности канцера. 9.6 милиона људи у свету умре од рака сваке године. То је већи број од комбинованог броја умрлих од ХИВ/СИДА, маларије и туберкулозе заједно сваке године. Канцер је други најбројнији узрочник смрти широм света. До 2030. се очекује да ће годишње од канцера умирати 13 милиона људи, ако не будемо деловали.
Више од трећине карцинома могу да се превенирају. Друга трећина може да се излечи ако се рано открије и адекватно лечи.
Применом стратегија превенције, раног откривања и лечења канцера, можемо годишње спасити 3.7 милиона живота. Данас о канцеру знамо више него икада раније. Истраживањима, инвестицијима и иновацијама дошли смо до невероватних научних сазнања о дијагностици и лечењу. Данас 65% свих умрлих од рака живи у неразвијеним деловима света. Једнака доступности дијагностике и лечења може спасити пуно живота.

Шта ја рак?
Pак је болест када промене у нормалним ћелијама људског организма доведу до неконтролисаног, абнормалног раста и формирају туморе. Ако се не лече, тумори могу да се рашире на околно нормално ткиво, или на друге удаљене делове тела, и могу да утичу на нормалну функцију виталних органских система. Тумори могу бити: бенигни, преканцерозе, малигни.

Бенигни тумори нису канцерозни, и ретко угрожавају живот. Расту полако, и не шире се на околна ткива. Сачињавају га ћелије које су јако сличне нормалним ћелијама.
Могу представљати проблем једино ако су јако велики и притискају околне органе. Преканцерозе представљају абнормалне групе ћелија које могу да се развију у канцер.

Малигни тумори (канцер) расту брже од бенигних, и имају способност да се шире и уништавају околна ткива. Малигне ћелије се одвајају од примарног тумора и шире се на удаљене делове организма у процесу који се зове метастаза.

Рак се може поделити у пет главних категорија:

1. Карцином:
Рак који се развија од епителних ћелија. Најчешћи су рак дојке, простате, плућа и дебелог црева.

2. Сарком:
Рак који се развија из костију, меког и везивног ткива (масти, мишића, крвних судова, нерава). Најчешћи су леиомиосарком, лиопсарком и остеосарком.

3. Лимфоми и мијеломи:
Настају од ћелија имуног система. Лимфом настаје из лимфног система, који је разгранат кроз цео организам, те може настати свуда. Мијелом настаје од плазма ћелија, типа белих крвних зрнаца који ставарју антитела у борби против инфекција.

4. Леукемија:
Леукемија је рак белих крвних зрнаца и коштане сржи (ткиво које ствара крвна зрнца). Постоје многе врсте. 5. Канцер мозга и кичмене мождине

Овогодишњи слоган светског дана борбе против рака је „Ја јесам и ја хоћу“.

Текст на основу извора уредио др Милан Врбљанац, Општа болница Панчево

Извор: https://www.worldcancerday.org