20. март - Национални дан борбе против рака дојке

Рак дојке је најчешћа малигна болест жена у развијеном свету. Сваке године у свету око милион жена пати од ове болести. Рак дојке се јавља када неке ћелије у грудима почињу да расту и дезинтегрирају се без контроле и могу се проширити по целом телу.
Ова болест се најчешће открива упалом појаве тумора или задебљањем дојке. Болест се понекад може манифестовати променом облика и величине дојке или појавом секреције брадавице.

Рак дојке се данас може успешно лечити. За бољи успех лечења, важно је благовремено открити болест и започети одговарајући третман. Стога је веома важно да жене саме прегледају или учествују у организованим медицинским прегледима за рано откривање и превенцију рака дојке (скрининг).
На основу прегледа, лекар одлучује који је најбољи начин за лечење рака дојке. Најчешће, лечење рака дојке укључује операцију, терапију зраком и xемотерапију.

ПОСТОЈЕ ТРИ ВРСТЕ РАКА ДОЈКЕ:
- Дуктални рак дојке - најчешћи тип рака дојке који настаје из ћелија млечне жлезде
- Лобуларни карцином дојке - потиче из ћелија ларингеалног режња и, за разлику од других типова рака дојке, јавља се у обе дојке
- Упални рак дојке - најчешћи тип рака дојке, познат је по развоју оточића, црвенилу и повишеној температури дојке

Стадијум рака дојке показује колико је тумор порастао и где се болест шири у телу. Утврђивање стадијума рака дојке врши лекар и на основу стадијума и других критеријума одређује одговарајући третман.
Ћелије рака дојке кроз крв и лимфом могу ући у лимфне жлезде и друге органе (кости, плућа, јетра, мозак), где расту и стварају нови тумор. Затим говоримо о узнапредовалој фази болести (метастазе).
Ако жена зна основне информације о раку дојке, она може препознати болест у раној фази, започети лечење на време, и тако повећати своје шансе за оздрављење.
Важно је знати да је трудноћа након лечења рака дојке могућа, посебно ако нема оштећења хемиотерапије јајника.

СИМПТОМИ::
- Обично не даје симптом
- Асиметрија у изгледу дојки (дојке неједнаког изгледа или величине)
- Изражен венски цртеж на кожи једне дојке
- Увлачење брадавице и / или ареоле
- Малинаст изглед, уз појачано перутање коже брадавице
- Намрешканост, заравњеност, кожна јамица у нивоу коже изван ареоле и брадавице
- Оток коже дојке са изгледом поморанџине коре
- Црвенило ограничено на део дојки или црвена дојка у целини
- Увећани лимфни чворови у пазуху, у јами изнад или испод кости
- Ране на кожи дојке (инфициране, крваве, са тешким задахом)

УЗРОЦИ И ФАКТОРИ РИЗИКА:

- женски пол: карцином дојке је 100 пута учесталији код жене него код мушкараца
- животна доб: појава карцинома дојке расте са животним добом и највећа је у Србији у групи од 55 до 65 година старости,
- позитивна породична анамнеза за рак дојке код блиских женских рођака (мајка, бабе по оцу или мајци, рођене сестре, ћерке) повећава више од 2 пута ризик од настанка карцинома дојке
- генетски фактори: 5-10% жена са дијагнозом карцинома има наследни рак дојке који се карактерише мутацијама на БРЦА 1 и БРЦА 2 генима; ове промене се наслеђују од оца или од мајке и носа повећани ризик од настанка карцинома дојке и јајника током целог живота (50-85% за карцином дојке и 20-40% за карцином јајника);
- претходно дијагностикован карцином дојке 4 пута повећава ризик од настанка карцинома дојке у другој дојци (јавља се у мање од 7% жена у 10-годишњем периоду праћења);

- пролиферативне промене у дојци: атипичне хиперплазије (бенигне промене) које се дијагностицирају хистопатолошки прегледом узорка сумњивих промена у дојци носу 4-5 к већи ризик
- ЛЦИС (лобуларни карцином ин ситу или лобуларна неоплазија) није карцином дојке, али јесте фактор који повећава ризик од настанка инвазивног
карцинома у истој или другој дојци; студије показују да је средње време до појаве инвазивног карцинома од претходних биопсија ЛЦИС око 20 година, а да се половина ових рецидива јави у првих 15 до 30 година;
- густина жлезданог ткива: повећана густина жлезданог ткива, нарочито код млађих жена, повећан ризик од настанка рака дојке више од 5 пута

- гојазност: 2 пута повећава ризик од настанка карцинома дојке код жена у менопаузи
- хормонски фактори: рана менструација (пре 11. године) и касна менопауза (после 54. године) нос два до три пута већи ризик за оболевање од рака дојке
- касна трудноћа: жене које нису рађале или су изнеле прве трудноће у каснијим годинама (после 30. године) носи два пута већи ризик за оболевање од рака дојке
- хормонска терапија (хормонска контрацептивна средства и хормонска терапија након уласка у менопаузу (ХСТ)) повећава ризик од узимања лека, али након 5 година престанка ХСТ, ризик нестаје)
- изложеност јонизујућем зрачењу у пубертету (лечење лимфома у том узрасту зрачном терапијом, при чему се у зрачном пољу буде делимично и дојке)

ДИЈАГНОСТИКА
- Бимануелни преглед дојки (опипавање дојки)
- Ултразвук дојки
- Дигитална мамографија
- Магнетна резонанца дојки
- Биопсија промене у дојци

ЛЕЧЕЊЕ
- Операција (мастектомија или поштанска хирургија)
- Хемиотерапија
- Циљана терапија (ХЕР2) \ т
- Хормонска терапија
- Зрачење
- Бисфосфонати

Текст на основу извора уредио др Дарио Ковјенић Општа болница Панчево

Извори:
www.belmedic.rs
Водич за дијагностификовање и лечење рака дојке- Министарство здравља