1 2 3 4 5

Вести



Рационална примена антибиотика

Антибиотици постају све мање ефикасни. Отпорне бактерије већ у данашње време узрокују преко 700 000 смрти широм света. Процењује се да ће, уколико се не предузму праве мере овај број 2050. године достићи алармантних 10 милиона - више од броја живота које тренутно односи рак. Резистенција (отпорност) на антибиотике постала је једна од највећих претњи по глобално здравље.

Откриће антибиотика проглашено је појединачно најважнијим терапијским открићем у историји медицине. Откако је Александар Флеминг открио пеницилин 1929. године, а Флореј га пантентирао 1940, антибиотици су се користили за ефикасно лечењеразних врста бактеријских зараза. Због тога што су се многе од њих тада сматрале смртоносним (шарлах, гонореја, туберкулоза, сифилис) антибиотици су названи „лековима из бајки“.

Како бисмо боље разумели феномен смањења антибиотске ефикасности, било би корисно упознати се боље са својствима ових лекова.

Шта су антибиотици?

Антибиотици су супстанце у облику медикамента које убијају бактерије или спречавају њихово размножавање. Антибиотици не делују на вирусе и стога не помажу код вирусних зараза (инфекција). Највећи број инфекције горњих дисајних путева (око 80%) је вирусног порекла, у неким срединама и до 90%.

Како антибиотици делују?

На више различитих начина. Пеницилини рецимо, уништавају зид бактеријске ћелије што као последицу има њену смрт, док неки други антибиотици могу зауставити зауставити низ метаболичких процеса у ћелији – производња беланчевина, бактеријске ДНК...На жалост, антибиотици не делују само на бактерије-изазиваче обољења, већ и на оне које су уобичајени и врло корисни становници наших тела (површине коже, цревног система). У том смислу можемо говорити о антибиотицима уског или широког спектра дејства.

Узак спектар значи специфичније деловање против одређених бактеријских група, док широк спектар подразумева велики број различитих бактерија – и „лоших“ и „добрих“. Преферира се коришћење оних са ужим спектром јер се дејство на друге бактерије тиме ограничава. Нажалост антибиотици широког спектра се често користе јер докторима може бити често тешко да дијагностикују праву бактерију на време или када знање о специфичном третману инфекције недостаје.

Који је антибиотик најбољи?

Иделно би било да антибиотик буде уског спектра дејства, да буде лако применљив, да не изазива нежељена дејства, да је безбедан у примени и са другим лековима, и да буде јевтин. Међутим, такав лек не постоји. Пеницилини и цефалоспорини испуњавају многе од наведених услова, али је њихова масовна употреба и злоупотреба довела до појаве бактеријских врста које су на њих отпорне.

Шта доводи до резистенције на антибиотике?

Бактерије су организми у стању да јако брзо мењају своју ДНК кроз генерације, чак и да „позајмљују ДНК“ једна од друге (феномен плазмида). Тако оне могу да се прилагоде новим условима живота и новим претњама попут антибиотика. Неправилна примена антибиотика појачава вероватноћу да се то догоди, поспешујући бактеријску еволуцију.

Резистенција на антибоитике није само будућа претња.Она је присутна овде и сада.

Шта то значи у на практичном нивоу?

Резистенција прети нашој способности да излечимо обичне заразе као што су пнеумонија, туберкулоза и гонореја (трипер). Смањује успешност медицинских процедура попут операција, терапије рака и брига око прерано рођене деце. (Процене указују да су резистентне бактерије одговорне за смрт 214 000 новорођенчади са инфекцијама крвотока годишње у свету). Такође, прети достизању циљева глобалног светског здравља као што су смртност деце и побољшање здравља мајке.

Потрошња антибиотика у хуманој медицини се глобално увећала за 36% између 2000 и 2010. године. Претерана и трајна потрошња антибиотика у болницама и заједници узрокују селекцију резистентних сојева, због чега се ствара потреба за антибиотицима ширек спектра и развој даље резистенције на ове лекове. Глобално, процењује се да је и до 50% антибиотика коришћено неадекватно, додајући трошкове здравственој нези, и увећавајући стопу обољевања и смртности. Резултати разних студија рађених на Западу говоре да се антибиотици у већој мери (30 до 40%) даље неадекватно преписују за инфекције горњих и доњих дисајних путева – упала грла, синуса, бронхија. Злоупотреба антибиотика се појачава како се „иде“ ка земљама средњег и нижег степена развоја, јер углавном пацијенти купију ове лекове без рецепта (и до 100% у неким земљама).

Још један разлог беспотребне упортебе антибиотика је недостатак брзих и прецизних дијагностичких процедура.

Такође, употреба антибиотика у сточарству доприносећи фактор за развој отпорних бактерија. Због често лоших санитарних услова, а и увећања приноса, фармери и ветеринари готово редовно примењују антибиотике и код здравих животиња како би спречили епидемије на фармама. Тиме се, међутим, стварају отпорни сојеви, а отпорност је доказана и на хуманим бактеријама (антибиотик колистин који се за људе чува као антибиотик резерве, а рутински даје животињама).

„Потребно је дати прави антибиотик, правом пацијенту, у право време и дози, током одговарајућег временског тока, а све према водичима добре клиничке праксе“.

Како спречити даљи развој резистенције, на локалном и глобалном плану?

1.Јавна свесност.Морамо побољшати свесност у друштву о овом проблему, да пацијенти и фармети не би захтевали, а лекари и ветеринари не би преписивали антибиотике када нису потребни. Вође здравствених система и друштва генерално би такође требало да донесу одговарајуће законе, прописе и правилнике.

2.Побољшати хигијену и превенирати ширење инфекција

3.Надзор над развојем резистентних бактерија и потрошњи антибиотика.од пре неколико година антибиотик у Републици Србији не може се купити без рецепта, а од скора се води и детаљнија евиденција о клиничару који је лек преписао, и за коју дијагнозу.

4.Смањење ширења резистентних сојева са фарми у околину.

5.Развој нових и брзих дијагностичких процедура.

6.Промовисање развоја нових вакцина

7.Бољи услови за развој нових лекова.

Текст на основу извора уредио др Стефан Живановић

Извори:

https://www.ukessays.com/essays/biology/the-importance-of-antibiotics-biology-essay.php?vref=1

https://amr-review.org/sites/default/files/160525_Final%20paper_with%20cover.pdf

http://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(14)70780-7/abstract

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20434950

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18849089

http://reports.weforum.org/global-risks-2013/view/risk-case-1/the-dangers-of-hubris-on-human-health/#read

http://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(15)00474-2/abstract

http://www.eurosurveillance.org/ViewArticle.aspx?ArticleId=21403

https://jamanetwork.com/journals/jama/article-abstract/418186

https://annals.org/aim/article-abstract/2625386/antibiotic-prescribing-nonbacterial-acute-upper-respiratory-infections-elderly-persons

https://academic.oup.com/fampra/article/32/4/401/681134