1 2 3 4 5

Вести



Пушење као фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Уживање дувана на тлу Европе и у западној култури, забележено је још од XVI века. Од тог периода па до данас проценат пушача широм света расте готово сваке године. Уочена је повезаност дуванског дима и развоја великог броја кардиоваскуларних обољења, где је пушење најпревентабилнији фактор ризика за развој ових тешких болести, са високим степеном смртности.

Особине и састав дуванског дима:
* Дим цигарета је кисео, pH 5,3, јонизован и нерастворљив у липидима. Због ових карактеристика дим се потпуно ресорбује само у плућима (због њихове велике површине). Дим дувана из лула или самостално мотаних цигарета је базан, pH је 8,5, растворљив у мастима, слабо јонизован, те се као такав ресорбује у крвоток још на нивоу усне дупље.
* Дим цигарета је оно што се ослободи при непотпуном сагоревању на 900° C, када се састојци дима најпре разграде на ситније молекуле а затим у телу поново споје у веће молекуле.
* У диму има више од 4000 фармаколошки активнх састојака са антигеним, токсичним, мутагеним, карциногеним особинама, свак на свој начин штетан човековом организму. Дувански дим у себи садржи никотин, угљен-монокисд, цијановодоничну киселину, иритабилне гасове и паре, арсен, хром и сл.

• НИКОТИН повећава крвни притисак (и систолни и дијастолни), убрзава рад срца, повећава потрошњу кисеоника на нивоу ћелија организма, повећава минутни волумен срца, надражљивост срчаног мишића, смањује отпор коронарних крвних судова, повећава проток крви кроз мишиће, повећава агрегацију тромбоцита (лепљивање тромбоцита), повећава лучење антидиурезног хормона и катехоламина, стимулише периферне холинергичке нервне завршетке и аутономне ганглије.
• УГЉЕН-МОНОКСИД: карбоксихемоглобин је врста хемглобина која за себе брже веже киеоник из крви и тако спречава доток кисеоника до свих ћелија и ткива људског организма. Тај хемоглобин је у крви пушача заступљен до 15%, а код непушача је тај проценат мањи од 5%. Тиме долази до хипоксије ткива и органа, повећане густине крви, оштећења ендотела крвних судова и појачаног слепљивања еритроцита.
• КАТРАН: је састојак дима који је заслужен за карциногеност цигарета.

Пушење је најпревентабилнији фактор ризика за развој болести срца и крвних судова: коронарна болест срца, мождани удар, атеросклероза, периферна артеријска болест, тромбоза крвних судова, емболија па и анеуризма (проширење зида) абдоминалне аорте.

Фактори ризика за развој КВС болести:
• Промењиви: ПУШЕЊЕ, масноће у крви, гојазност, стрес, седентарни начин живота, повишен притисак у крви.
• Непромењљиви: године, пол, наслеђе.
Присуство два фактора ризика увећава шансу од обољевања за 40%, три фактора за 80%...

КАКО ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА ОБОЉЕЊА ДЕЈСТВОМ ШТЕТНИХ СУПСТАНЦИ ИЗ ДИМА ЦИГАРЕТА?
Долази до битних промена у грађи и функцији срца и крвних судова (и коронарних и периферних крвних судова).
Хемикалије цигарета доприносе инфламацији ћелија које граде зид квних судова те доприносе следственом оштећењу зидова (ћелије бубре, те се сузи крвни суд и умањи проток), доприноси формирању плака, умањењу протока крви, те повећава ризик од тромбозе крвих судова и емболије плућних крвних судова, повећавају густину крви, смањује се еластичност крвних судова, умањује се допремање кисеоника до свих ћелија и ткива (расте ниво карбоксихемоглобина а опада оксихемоглобина), повећава крвни притисак (и систолни и дијастолни), убрзава рад срца, повећава потрошњу кисеоника на нивоу ћелија организма, повећава минутни волумен срца, надражљивост срчаног мишића, смањује отпор коронарних крвних судова, повећава проток крви кроз мишиће, повећава агрегацију тромбоцита (лепљивање тромбоцита), повећава лучење антидиурезног хормона и катехоламина, стимулише периферне холинергичке нервне завршетке и аутономне ганглије, смањује ниво HDL (доброг) холестерола. Катран из дуванског дима је значајан фактор ризика у развоју малигних болести.

Као последица свих чиналаца, код пушача расте ризик од развоја свих болести које имају висок степен морталитета.
Пушачи имају 2-4 пута веће шансе да оболе од болести срца и крвних судова. Такође, пођеднако су веће шансе да доживе мождани удар (18% особа које су доживеле ово стање су биле пушачи).
Изненадна срчана смрт је 2-4 пута веће учесталости код млађих пушача, од 35-54 година живота.
Код жена које су догогодишњи пушачи, менопауза наступа у просеку 2-3 године раније.

Од 2013. па до данас, у великом броју истраживања, уочено је да је 1/5 свих смртности широм света у корелацији са кардиоваскуларним болестима, а 21% умрлих су били дугогодишњи пушачи!
66-70% новооболелих од кардиоваскуларних болести широм света су били дугогодишњи пушачи а ризик расте у зависности од броја конзумираних цигарета у току дана и у зависности од дужине година пушачког стажа.
Ништа мањи ризик од развоја ових тешких, по живот опасних стања немају ни пасивни (секундарни) пушачи.

Цигарете спадају у психоактивне супстанце, на њих се формира психолошка зависност. Стога је пред пушачима најчешће јако тешка борба у процесу одрицања од цигарета.

Једина адекватна превенција у развоју КВС болести је ПРЕСТАНАК ПУШЕЊА! Не умањење броја цигарета, већ дефинитивни престанак.
Борба за престанак пушења је јако тешка, али вредно је водити је.
А ево и зашто:
* 48 часова од престанка пушења побојшава се коагулациони статус крви, крв постаје ређа, смањује се учесталост тромбозе и емболије плућних крвних судова и остало.
* Престанак пушења делује превентивно на развој атеросклерозе и болести срца и крвних судова, пођеднако као узимање Аспирина, лекова из групе Статина, Бета блокатора, АЦЕ инхибитора и сл.

Tекст на основу извора уредила др Тамара Врањеш, Општа болница Панчево

Извори:
1. Заступљеност фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести код пацијената на територији општине Дољавац. Prevalence of risk factors for cardiovascular disease in patients in Doljevac municipality, 2015. ISSN 0350-2899. –Vol.40, br.3 (2015), str. 153-157. Bogoslović M, Tasić M, Mitrović D, Đorđević M.
2. Tobacco use and cessation. Primary Care 20;26(3).
3. Cardiovaskular disease risk factors: new areas for research. Report of WHO Scientific Group. 1994.
4. Tobacco smoking. IARC Monographs on the Evaluation of the Carcinogenic Risc of Chemicals to Humans; Lyon, 1986. Wilkinson J.