29. октобар – Светски дан борбе против псоријазе

Псоријазa je хронична, рецидивирајућа, незаразна болест код које узрок и механизам настанка нису до краја познати. Сматра се да је генетски условљено обољење коже, па често оболели од псоријазе зна да је већ неко у породици имао исти проблем.

Прве промене се могу јавити у било ком животном добу, а најчешће у периоду између 16 и 30 година и после пете деценије живота. Уколико један од родитеља има псоријазу могућност да је дете наследи је 30%. Код особа женског пола псоријаза је повезана и са хормонима тако да се може јавити током трудноће и менопаузе. Велику улогу у настанку симптома има континуирано деловање провокативних фактора из околине попут стреса, вирусних и бактеријских инфекција, хладније време, неки лекови ( литијум, бета блокатори ), пушење, алкохол. Тада долази до измењеног деловања имунолошког система који грешком почиње да напада здраве ћелије коже што доводи до њихове повећане производње, па циклус измене коже траје пар дана уместо нормалних неколико недеља.

Псоријаза се може манифестовати са свега неколико промена величине новчића са задебљаном црвеном кожом прекривеном беличастим, дебелим љуспицама, па све до великих плоча које могу захватати површину читавог тела (еритродермија) када је пацијент животно угрожен. Најчешће се јавља на лактовима, коленима, поглавини, при чему се уочава симетричност на левој и десној страни тела, мада се може јавити и било где ,на лицу, табанима, гениталијама. Може се јавити и на ноктима у виду малих удубљења, а нокат је задебљан и жуте боје. Код 40% оболелих могу бити захваћени и зглобови.

Псоријаза се никада не може у потпуности излечити и лечење је симптоматско. Циљ лечења је увести болесника у ремисију (успавати болест) и одржати то стање што дуже. Код блажих облика користе се креме и масти које имају за циљ да одрже влажност коже и спрече њено исушивање. Значајну улогу имају препарати са уреом и салицилном киселином који служе да сљуште дебеле наслаге коже. Кортикостероиди иако имају негативну репутацију, правилно дозирани овде имају битну улогу да смире упалу и учине болест подношљивом. Код тежих облика може се применити фототерапија код које се користи природна или вештачка ултраљубичаста светлост, сама или у комбинацији са лековима (ПУВА терапија). Код тежих облика псоријазе који не реагују на друге врсте лечења и где су захваћени зглобови, могу се системски применити лекови као што су ретиноид, метотрексат, циклоспорин, биолошки лекови (имуномодулатори).

Поред лечења значајно је придржавати се одређених правила понашања везаних за негу коже, умерено излагање коже Сунцу, избегавање стреса, алкохола, цигарета. Када је реч о исхрани примећено је да риба, ораси, соја, маслиново уље позитивно делују на псоријазу, док је сухомеснати производи, цитруси, мед, кафа погоршавају.

Највећи број оболелих од псоријазе уз терапију нормално живи, али због тога што је она на кожи и због тога свима видљива, представља и естетски проблем. Оболели често имају велике психосоцијалне проблеме, јер их околина на послу, на јавним местима одбацује, иако је реч о незаразној болести, што негативно утиче на њихов квалитет живота. У Србији постоји удружење оболелих од псоријазе под називом “Пацијенти Против Псоријазе 3П”.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека ОБ Панчево

Користан линк: www.psorijaza.rs