Шта је псеудомембранозни колитис?

Псеудомембранозни колитис представља запаљење слузокоже дебелог црева (колона) најчешће узроковано бактеријом "Clostridium difficile" услед прекомерне употребе одређених врста антибиотика.
Када антибиотици наруше равнотежу сапрофитних (корисних) бактерија које се нормално налазе у цревима, долази до размножавања патогених бактерија које продукују одређене токсине што доводи до овог обољења.

Готово сваки антибиотик може да доведе до псеудомембранозног колитиса, али најчешће су то хинолони (ципрофлоксацин), пеницилини (амоксицилин и ампицилин), клиндамицин и цефалоспорини...
Иако су антибиотици најчешће повезани са развојем псеудомембранозног колитиса и други лекови могу бити одговорни за његову појаву, попут неких хемотерапијских агенаса.

Фактори ризика за појаву псеудомембранозног колитиса су дуготрајно коришћење антибиотика, године старости (нарочито преко 65 година), дуготрајна хоспитализација, поремећај имунитета, друге запаљенске болести црева (улцерозни колитис и Кронова болест), хируршке интервенције на трбушним оганима, дијабетес...
Компликације нелеченог псеудомембранозног колитиса су дехидратација са поремећајем електролитног статуса и хипотензијом (низак крвни притисак), токсични мегаколон, перфорација зида црева са изливањем цревних садржаја у трбушну дупљу, пеитонитис, сепса и смртни исход.

Који су симптоми и знаци псеудомембранозног колитиса?
Симптоми и знаци псеудомембранозног колитиса су:
- проливасте столице непријатног мириса са примесама слузи и ређе, крви
- болови у трбуху у виду грчева који могу да буду веома јаки
- повишена телесна температура са грозницом
- мучнина и повраћање
- умор, малаксалост и губитак апетита
- губитак телесне тежине
- дехидрација (сува, бледа кожа и снижен крвни притисак)
Симптоми псеудомембранозног колитиса су најчешће повезани са ординирањем антибиотика и могу се јавити само неколико дана након од почетка терапије, па све до неколико недеља након њеног зевршетка. Ретко се симптоми и знаци јављају месец-два након завршетка терапије.

Како се поставља дијагноза псеудомембранозног колитиса?
Веома је битан податак о узимању антибиотика (врста антибиотика, доза и трајање терапије), па се клиничка слика веома лако употпуњује у дијагнозу. Мада, некада се псеудомембранбозни колитис јавља и после само једне дозе антибиотика, што отежава постављање дијагнозе.
Копрокултура (анализа узорка столице) спроводи се на једном, или више узорака столице и може да утврди да ли је "Clostridium difficile" присутан у дебелом цреву. Врши се тестирање столице на присуство токсина које лучи "Clostridium difficile".
Лабораторијске анализе крви су неспецифичне и показују знаке запаљења (повишена седиментација еритроцита, повишен Ц реактивни протеин и промена леукоцитне формуле), а биохемијске анализе крви показују промену електролитног статуса и хематокрита услед дехидратације
Дефинитивна дијагноза, поред копрокултуре, поставља се колоноскопијом (снимање унутрашњости дебелог црева посебном сондом са камером која се умеће кроз анус) при чему се виде жуте плоче на слузокожи дебелог црева са осталим знацима запаљења. Може се узети и узорак на микробиолошки преглед, чиме се потврђује дијагноза.
Ултразвук трбуха, нативни рендгенски преглед трбуха, скенер (компјутеризована томографија) и нуклеарна магнетна резонанца су резервисани за компликације псеудомембранозног колитиса.

Како се лечи псеудомембранозни колитис?
Терапија подразумева прекид ординирања антибиотика на ком је пацијент био и ординирање метронидазола, или ванкомицина оралним путем. У случају озбиљнијих инфекција, долази у обзир и интравенско ординирање антибиотика. Лечење ванкомицином такође представља ризик због потенцијалног развоја ванкомицин-резистентних ентерокока.
Холестирамин и друге жучне киселине не треба користити као допунску терапију, јер могу инхибирати утицај антибиотика.
Пробиотик у терапији помаже да се обнови флора у дебелом цреву и омогућава лакше дејство антибиотика против "Clostridium difficile". Обично се симптоми и знаци псеудомембранозног колитиса повлаче неколико дана од почетка адекватне терапије. Уколико лечење антибиотицима не елиминише инфекцију, долази у обзир и хируршко лечење које подразумева ресекцију делова дебелог црева, али је ово изузетно ретко и више је резервисано за компликације нелечене болести.

Извор: "Simptomi.rs"