„ПРОТЕУС"

У роду „Proteus" се налазе две врсте: „Proteus mirabilis" и „Proteus vulgaris". Обе врсте припадају групи Грам негативних бактерија, штапићастог обилка. Имају перитрихијално распоређене флагеле и врло су покретљиви. Немају способност синтезе капсуле. Лако се култивишу на једноставним хранљивим подлогама. Као и остале бактерије из породице „Eneterobacteriaceae " расту и размножавају се како у аеробним тако и у анаеробним условима (факултативни анаероби). Култура „Протеуса" има непријатан мирис на трулеж.

Патолошки (медицински) значај
Протеуси су широко распростарњени у природи, присутни су у земљишту, води и намирницама. Прилагођени су и паразитском начину живота. Типични су представници опортунистичких бактерија, што значи да почињу да се размножавају када падне имунитет организма. Улазе у састав физиолошке микрофлоре дигестивног тракта. „P.mirabilis" чешће изазива обољења људи него „P.vulgaris". Значајан медицнски проблем представљају „Протеусом" изазване уринарне инфекције, менингитиси и инфекције рана, а нарочито интрахоспиталне инфекције као што су: инфекције меких ткива, пнеумонија, абсцес плућа, септикемија и др.

Микробиолошка дијагностика
Бактериолошко - серолошка дијагноза се поставља прегледом материјала узетог од пацијента: урин, ликвор, брис ране, испљувак, крв и др. Материјал се засејава на одговарајуће хранљиве подлоге - најчешће хранљиви бујон, ендо агар и крвни агар, а затим се врши испитивање микроскопских, културелних, физиолошко - биохемијских и антигенских особина.

Лечење
Иако је већина сојева осетљива на ампицилин, цефалотин и аминогликозидне антибиотике, нису ретки сојеви резистентни на већи број антибиотика и/или хемиотерапеутика. Због тога је неопходно резултат микробиолошке анализе допунити антибиограмом

Извор: стетоскоп.инфо
датум 20.3.2022.