Шта је пролапс ректума (испадање ректума)?

Пролапс ректума представља стање у ком долази до протрузије (испадање) слузокоже, или целог зида ректума (завршни део дебелог црева) кроз анални отвор у спољашњу средину.
Ректум је завршни део дебелог црева и то крајњих 15/ак центиметара. До ректалног пролапса долази због слабљења мишића и везивних ткива који ректум држе на месту.

У раним стадијумима пролапса, ректум остаје на месту, али долази до пролапса слузокоже кроз анални отвор која се може вратити унутра. У овим стадијумима, стање може личити на хемороиде (шуљеве). Ово настаје, јер мишићи и лигаметни нису у потпуности ослабили и релативно држе ректум на месту. Уколико дође до прогресије слабљења ових структура, долази до пролапса читавог зида ректума кроз анални отвор, што је веома препознатљиво и сами пацијенти знају да им је "испало црево".
Фактори ризика који доприносе појави пролапса ректума су животно доба (јавља се и код деце, али знатно чешће код старијих особа), дуготрајни затвор, дуготрајно напрезање приликом пражњења, дуготрајни кашаљ, анални сексуални однос, трудноћа и отежан порођај (избегавање епизиотомије), дуготрајни проливи, парализа аналних сфинктера (код бројних неуоролошких болести). Мушкарци знатно ређе развијају пролапс ректума од жена.

Који су симптоми и знаци ректалног пролапса?
Симптоми и знаци пролапса ректума могу бити веома слични симптомима и знацима хемороида. У принципу, то су:
- болни осећај у аналној регији
- отицање крви и слузи из маса која вире
- фекална инконтиненција (немогућност задржавања столице)
- постојање потребе за пражњењем
- осећај страног тела
У раним стадијумима до пролапса долази приликом пражњења и напрезања, па се након тога ректум враћа на своје мeсто. Касније, до полапса може доћи приликом кијања и кашљања. У последњим стадијумима, неопходна је мануелна репозиција (враћање руком), или хируршко лечење.

Како се поставља дијагноза пролапса ректума?
У последњим стадијумима пролапса ректума, дијагноза се поставља веома лако, само објективним прегледом од стране лекара, мада и сами пацијенти знају да им је "испало црево".
У почетним стадијумима болести, када се пролабирани ректум враћа након напрезања, лекар може приликом прегледа од пацијента да тражи да се накашље, или напрегне као приликом нормалног пражњења, чиме се повећава интрабдоминални притисак и долази до пролапса приликом прегледа.
Контрастни дефекограм омогућава разликовање стања од хемороида, а колоноскопија је препоручљива ради искључивања постојања неких придружених обољења.

Како се лечи пролапс ректума?
Велики број ректалних пролапса настаје услед напрезања и дуготрајног затвора, али лечење ових стања некада није довољно да излечи и пролапс ректума. Мали, парцијални пролапси у почетним стадијумима, могу се излечити хигијенско-дијететским режимом исхране и коришћењем лаксатива.
Једини начин дефинитивног излечења пролапса ректума пружа хируршко лечење које подразумева приступ кроз трбух, или кроз међицу (перинеум). Приступ кроз трбух (предња ресекција и ректопексија) је резервисан за млађе пацијента, али је ризичнији, за разлику од приступа кроз међицу који је резервисан за старије пацијенте и носи мањи ризик, али је већа шанса за поновном појавом пролапса.

Исхрана богата влакнима и унос доста течности може да смањи ризик од појаве затвора, чиме се смањује вероватноћа напрезања приликом пражњења. Треба избегавати напрезање приликом пражњења црева. Особе са дуготрајним проливом, затвором и хемороидима требало би да лече ова стања, како би се смањила могућност развоја пролапса ректума.

Извор: simptomi.rs