ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋА

(пнеумокониозе)

Велики број професионалних болести плућа могу личити на болести које нису повезане са факторима окружења па је у овом случају посебно важно узети детаљну професионалну анамнезу. Осим врсте посла коју пацијент обавља кључне информације могу бити изложеност специфичним агенсима, коришћење заштитиних респираторних уређаја као и вентилација у радном простору.

Веома важан податак је временски однос између настанка симптома и распореда рада.Честице веће од 10 микрометара задржавају се у горњим дисајним путевима, честице пречника између 2,5 и 10 микрометара углавном доспевају и задржавају се у горњим деловима трахеобронхијалногстабла док честице мањих димензија доспевају до алвеола. Радиографија плућа је веома значајна у процени болести плућа изазваних факторима окружења. За процену тежине болести користе се тестови плућне функције, али они не могу да укажу на специфичну дијагнозу. У случајевима сумње на професионалну астму промена спирометријског теста пре и после рада представља јак доказ бронхоконстрикције. Неке радиолошке карактеристике су значајне за одређене професионалне болести плућа. Радиографија торакса се широко користи док ЦТ торакса може да омогући детаљнију процену.

•неорганске прашине

АЗБЕСТОЗА настаје професионалним излагањем азбесту у процесима прераде азбеста у индустрији и рударству као и честа изложеност у бродоградњи и другим конструктивним пословима као што су спајање цеви и производња казана, производња заштитних одела и фрикционих материјала као што су облоге за кочнице и квачила. Бројне респираторне болести везане су за излагање азбесту. Плеурални плакови који су типично асимптоматски указују да је дошло до излагања азбесту. Азбестоза може да се развије и 10 година након излагања азбесту. Специфична терапија не постоји. Постоји јасна повезаност између излагања азбесту и канцера плућа. Канцер се обично манифестује15 година након излагања азбесту. Ризик од канцера вишеструко се повећава пушењем. Плеурални и перитонеални мезотелиоми снажно су повезани са излагањем азбесту док пушење нема значајнијег утицаја. И релативно кратка изложеност азбесту може да изазове мезотелиом. Развија се обично након више деценија од иницијалног излагања. Дијагноза мезотелиома поставља се биопсијом плеуре.

СИЛИКОЗА је последица излагања силицијум диоксиду (кварц) код рудара, каменорезаца, радника у производњи камених предмета, керамике, стакла, цемента, ливаца и радника у каменоломима. Тешка изложеност у кратком периоду може да изазове акутну силикозу која може бити прогресивна и тешка. Код пацијената са силикозом постоји повећан ризик од туберкулозе, атипичних микобактеријских инфекција и гљивичних инфекција, а силицијум може бити канцероген за плућа.

АНТРАКОЗА настаје након излагања угљеној прашини. Некомпликована антракоза обично је асимптоматска, док је компликована симптоматскаповезана са смањеном функцијом плућа и повећаним морталитетом.

БЕРИЛИОЗА настаје приликом излагања берилијуму код радника у производњи легура, керамике и електронских уређаја. Хронична болест слична је саркоидози те је карактерише појава нодуса (чворића) у плућима. Тестовима плућне функције уочавају се опструктивне и рестриктивне промене плућне вентилације. За дијагнозу је потребна бронхоскопија са биопсијом. У терапији је потребно прекинути са излагањем берилијуму, а може се користити и кортикостероидна терапија.

•органске прашине

ПАМУЧНА ПРАШИНА (БИСИНОЗА) којој су изложени радници у производњи памучног конца, тканине и ужади. Лан, конопља и јута изазивају сличан синдром. У раној фази болести јавља се стезање у грудима. После мининум 10 година излагања долази до опструкције дисајних путева. Симптоматским пацијентима неопходно је ограничити излагање.

ПРАШИНА ЖИТАРИЦА нарочито утиче на земљораднике и раднике у силосима који су изложени ризику за настанак болести плућа изазване прашином житарица. Болест личи на ХОБП. Симптоми су кашаљ, визинг и диспнеја док тестови плућне функције указују на опструкцију дисајних путева.

ФАРМЕРСКА ПЛУЋА настају при излагању буђавом сену које садржи актиномицете. У року од осам сати од изложености клиничка слика укључује фебрилност, кашаљ и отежано дисање.

•токсичне хемикалије

Многе хемикалије у облику гасова и пара могу да делују на плућа. Удисање дима разним механизмима може да буде узрок смрти ватрогасаца и жртвава у пожарима. Тровање угљен диоксидом изазива хипоксемију опасну по живот. Сагоревањем пластике и полиуретана ослобађају се отровни агенси укључујући и цијанид. Професионална астма може настати излагањем полиуретану.

Основно правило у лечењу професионалних плућних болести је ограничење или избегавање токсичних супстанци. Хроничне интерстицијалне болести као што је азбестоза не реагују на кортикостероиде. Кортикостероиди могу бити корисни код акутног излагања органској прашини. Терапија професионалне астме узроковане излагање дизоцијанатима врши се уобичајеним смерницама за терапију астме. Док се терапија професионалних ХОБП као што је бисиноза врши према уобичајеним смерницама за ХОБП.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић Лазић , пнеумофтизиолошко одељење

Извор: Харисонов приручник интерне медицине