Припрема болесника за операцију

Општа преоперативна припрема састоји се од клиничких прегледа, који треба да утвде здравствено стање и евентуалне промене које могу да утичу на опасност од операције (оперативни ризик) и опоравак после захвата, као и терапијске мере и поступке чији је циљ да се отклоне или ублаже постојећа стања која угрожавају пацијента. Од адекватнсти преоперативне припреме у могоме зависи успешност операције и појава компликација. Када су у питању хитне операције, често није могуће спровести адекватну преоперативну припрему. Али и тада је потребно урадити све да се опште стање пацијента преоперативно стабилизује и уради минимум анестезиолошке и хирушке припреме.

Процена општег стања односи се на дијагнозу пратећих болести и процену фукнције виталних органа, као и корекцију поремећаја до којих је довело хирушко обољење. Опште стање пацијента процењује се на основу детаљно узете анамнезе и физикалног прегледа, уз лабораторијске и радиолошке прегледе. При узимању анамнезе, посебно је важно узети податке о постојању алергија на лекове и храну.

Код сваког пацијента који се припрема за операцију потребно је спроводити следеће дијагностичке поступке:
1. Радиографија срца и плућа
2. Електрокардиограм ЕКГ
3. Хематолошки преглед крви
4. Биохемијски преглед серума
5. Преглед седимента урина
6. Преглед интернисте или педијатра и анестезиолога
7. Крвна група и РХ фактор

Ако код пацијента утврдимо постојање пратећих болести које могу да утичу на операцију и постоперативни ток, потребно је уз консултацију одговарајућег специјалисте проценити стање органа, његову функционалну резерву и кориговати постојећи поремећај функције.
• Код артеријске хипертензије потребно је стабилизовати вредност крвног притиска
• Код срчане инсуфицијенције потребно је додатним испитивањима утврдити функционалну резерву срца
• 6 месеци након прележаног инфаркта ризик од постоперативних компликација је највећи
• Код Diabetes mellitus-a потребно је да вредност гликемије не буде већа од 12ммол/Л, па је неопходно веће вреднсти регулисати кориговањем терапије
• Код HOBP-a потребно је максимално побољшати спирометријски налаз
• Хипертиреоза је фактор ризика за настанак тиреоидне олује у току операције или у постоперативном току. Ово је смртоносна компликација и потребно је ниво тиреоидних хормона преоперативно довести у ниво нормале
• Сви електролитни поремећаји и поремећаји у ацидобазној равнотежи морају да се коригују

Након завршене опште припреме, пацијента треба упознати са планираним оперативним захватом и могућим компликацијама тог захвата, као и са здравственим последицама уколико се оперативни захват не изврши. Пацијент даје писмени пристанак на операцију уз напомену да је упознат и са могућим компликацијама.

Непосредна преоперативна припрема спроводи се дан пре планиране операције и на сам дан операције. Спроводе се следеће припреме:
1. Купање и дезинфекција оперативног поља, уколико је потребно и бријање оперативног поља;
2. Престанак узимања чврсте хране 6 сати пре операције (посебна упутства важе за дијабетичаре, одојчад и малу децу);
3. Премедикација коју одређује анестезиолог.

Поред ових, спроводе се посебне припреме у зависноти од врсте захвата
- обезбеђивање крви за трансфузију уколико се очекује већи губитак крви, увођење назогастричне сонде и сукција желудачног садржаја пре операције на гастроинтестиналном тракту, клизма код пацијената који имају опстипацију и код пацијената код којих се изводи операција на колону или анореклатној регији.

Текст на основу извора уредила ВМС Јелена Гуцијан, Општа болница Панчево

Извор:
Хирургија са ортопдијом, Про. Др. Милош Војиновић, Београд, 2014год