1 2 3 4 5

Вести



ПРЕВЕНЦИЈА КАРЦИНОМА ДОЈКЕ

Карцином дојке је најчешћи карцином дијагностикован код жена, како у свету, тако и у Србији. Процењено је да је 2002. године у свету око 1,150,000 жена оболело од карцинома дојке, док је исте године од ове болести умрло око 400,000 болесница. Процењује се да се у целој Србији у току године дијагностикује око 4,000 новооболелих жена са раком дојке, који је и водећи узрок смрти међу малигним туморима код жена. У развијеним земљама инциденција хормон зависног рака дојке опада вероватно због наглог пада примене супституционе хормонске терапије код жена у менопаузи, која је забележена после 2002. године. Истовремено, забележен је пад морталитета од рака дојке превасходно због све чешћег откривања ове болести у раном стадијуму и могуће, због боље ефикасности терапије која се примењује у лечењу жена код којих је рак дојке дијагностикован у раном стадијуму.

У нашој земљи рак дојке се у одмаклом стадијуму болести открива код већег процента жена у поређењу са развијеним земљама. Иако инциденција карцинома дојке расте са животним добом (50% жена са раком дојке болест открива у животном добу од 65 и више година), 2% свих жена које оболевају од карцинома дојке млађе су од 35 година, а 5% млађе од 40 година.

ВРСТЕ КАРЦИНОМА (РАКА) ДОЈКЕ

Постоји неколико врста рака дојке:

Дуктални карцином дојке је најчешћи. Настаје малигном трансформацијом ћелија канала млечне жлезде.

Лобуларни карцином дојке настаје из ћелија режњева млечне жлезде и врло често се развија обострано, у обе дојке истовремено.

Инфламаторни карцином је најређи облик карцинома дојке. Карактерише га појава отока, цвренила, а оболела дојка је топла на додир.

Узроци и фактори ризика

Најзначајнији фактори ризика за настанак карцинома дојке су: женски пол: карцином дојке је 100 пута учесталији код жена него код мушкараца, животна доб: појава карцинома дојке расте са животним добом и највећа је у Србији у групи од 55 до 65 година старости, позитивна породична анамнеза за карцином дојке у блиских рођака (мајка, бабе по оцу или мајци, рођене сестре, ћерке) повећава више од 2 пута ризик од настанка карцинома дојке; генетски фактори, густина жлезданог ткива, гојазност, хормонски фактори.

СИМПТОМИ И ЗНАЦИ КАРЦИНОМА (РАКА) ДОЈКЕ

У току раног развоја, карцином дојке скоро по правилу не даје симптоме и знаке присутне болести. Како тумор расте, могу се јавити неки од следећих симптома и знакова: Квржица или чворић у ткиву дојке који се не мења у односу на период менструалног циклуса. Ово је најчешћи први знак карцинома дојке. Карактеристично за карцином је да ови чворићи не боле, мада могу бити осетљиви на додир. Чворићи се много раније уочавају на мамограму или ултразвучном прегледу у односу на мануелни преглед лекара (или самопреглед) дојке. Оток у пазушној јами.

Бол и осетљивост ткива дојке је ређи симптом, осим када се ради о инфламаторном карциному дојке. Осип и перутање могу постојати код Паџетовог карцинома дојке. Равна или увучена брадавица, свраб или појава улцерације у пределу брадавице.. Било каква промена у изгледу, величини, текстури коже или температури дојке. Наборана кожа која подсећа на кору поморанџе може бити знак присутног карцинома. Појава бистрог или крвавог секрета из брадавице не мора бити сигуран знак присуства карцинома, али свакако мора бити адекватно испитан, како би се утврдио узрок његовог присуства.

Некада се карцином дојке може проширити на пазушне лимфне чворове или предео кључне кости и пре него што нарасте толико да се може опипати, тако да би требало испитати сваки оток или израслину у пределу пазуха или кључне кости.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ

Велики број карцинома дојке се открије при рутинском систематском прегледу па је општа препорука свим женама већ од почетка генеративног периода да редовно обављају систематске прегледе који укључују и ултразвучни или радиографски преглед дојке. Уколико у ближој породици постоји податак о присутности карцинома дојке, препоручују се чешћи рутински прегледи. Клинички преглед укључује палпаторни преглед дојке од стране лекара, у току ког се детаљно испитује свака присутна промена, њен облик, величина, границе, осетљивост на додир, покретљивост. Палпаторни преглед дојке обавезно је праћен палпаторним прегледом обе пазушне и наткључне јаме.

Постављање дијагнозе обухвата:

-Клинички преглед лекара и анамнеза

-Мамографија и ултразвук

-Аспирациона пункција и биопсија

-Цитолошки и патолошки преглед узорка из ткива дојке

-лабораторијска дг, УЗ других органа, снимање костију...

ЛЕЧЕЊЕ КАРЦИНОМА (РАКА) ДОЈКЕ

Након постављања дијагнозе карцинома дојке, на основу стадијума болести одређује се протокол лечења. Методе лечења карцинома дојке укључују оперативно лечење, радиотерапију, хемотерапију и хормонску терапију. У зависности од врсте и стадијума карцинома, ови облици лечења се могу комбиновати па ће оперативно уклањање карцинома бити праћено зрачном или хемотерапијом, а код хормон-зависних тумора прописује се и хормонска терапија. Такође, на план третмана утиче опште здравствено стање пацијенткиње у тренутку постављања дијагнозе.

ПРЕВНЦИЈА КАРЦИНОМА ДОЈКЕ

-САМОПРЕГЛЕД ДОЈКИ ЈЕДНОМ МЕСЕЧНО

-ПРЕГЛЕД ДОЈКИ ОД СТРАНЕ ЛЕКАРА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

-РЕДОВНИ УЛТРАЗВУЧНИ ПРЕГЛЕДИ ДОЈКИ

-СКРИНИНГ МАМОГРАФИЈА ( 50 – 69 година живота на 2 године)

Самопреглед дојки

Саветује се да свака жена једном месечно ради самопреглед дојки. Код жена које имају менструацију, преглед се врши у другој недељи (7.-10. дана) од започињања менструације. Преглед се ради на следећи начин: стојећи испред огледала прво са спуштеним, а потом са подигнутим рукама, посматрамо да ли постоји асиметрија у дојкама, као нови моменат, да ли је кожа црвена, задебљала или на неком месту намрешкана и да ли постоји увлачења брадавица; потом се ради палпација леве дојке дланом десне руке хоризонталним и вертикалним клизећим покретима у стојећем ставу, при чему је лева рука подбочена, водећи рачуна да ли се пипају нека отврднућа (тврдине) или чворови, а притиском прстима иза брадавице провери се да ли постоји исцедак; потом се ово исто понови са десном дојком и левим дланом и исти преглед у лежећем положају; преглед пазушних јама ради се врховима прстију супротне руке с тим да је рука на страни прегледа на боку, а раме спуштено (обратити пажњу да ли се пипају тврдине при том прегледу које би указивале на увећане лимфне чворове).

Мамографија

Мамографски преглед представља радиографски преглед ткива дојке. Део је скрининг теста за рано откривање карцинома дојке. Врши се углавном из два угла, ради боље прегледности.

Ултразвучни преглед дојке

Ултразвучни преглед дојке посебно је користан за визуализацију промена које се могу осетити али се не виде на мамограму. Такође, користан је у разликовању циста испуњених течношћу и солидних (тврдих) промена ткива.

КАЛЕНДАР ПРЕГЛЕДА

Жене без појаве рака дојке код крвних сродника

20-35 година

*клинички и УЗВ преглед сваке 1-2 године

*самопреглед дојки једанпут месечно

35-50 година

*клинички и УЗВ преглед 1-2 пута годишње

*мамографија дојки, тзв. Базична мамографија

*самопреглед дојки једанпут месечно

више од 50 година

*клинички и УЗВ преглед 1-2 пута годишње

*мамографија сваке 2-3 године

*самопреглед дојки једанпут месечно

Жене са раком дојке код крвних сродника

*клинички и УЗВ преглед дојки једанпут годишње након 20. године

*прва мамографија са 35 година, потом једанпут годишње

*самопреглед дојки једанпут месечно

Жене са леченим раком дојке

*клинички и УЗВ преглед дојки двапут годишње

*мамографија једанпут годишње

*самопреглед дојки једанпут месечно

ОКТОБАР – МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ КАРЦИНОМА ДОЈКЕ

Текст уредила др Маја Крстић

Извор :

Интерна медицина, пето издање, проф. др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009.године

www.стетоскоп.инфо

www.симптоми.рс