ПРЕТКОМОРСКО ТРЕПЕРЕЊЕ (FIBRILATIO ATRIORUM )

Преткоморско треперење ( атријална фибрилација, АФ) је најчешћа преткоморска тахикардија.

У основи поремећаја је неправилан кружни ток електричних феномена у преткоморама који провоцира неједнаку, нехомогену преткоморску деполаризацију фреквенције од 260 до 450/ минути, обично брже од 300/мин и означава потпуну електричну дезорганизацију преткомора. АВ чвор, својим електрофизиолошким карактеристикама штити коморе , тако да њихова фреквенца обично не прелази 180/мин.

На ЕКГ - у АФ карактерише неправилна изоелектрична линија, на којој се не разазнају тачно таласи Р, док су QRS комплески нормалне ширине, неједнаке висине и неједнако удаљени једни од других. Након дужих размака између нормалних QRS и наиласка нове деполаризације комора може доћи до проширења QRS комплекса , обично по типу блока десне гране јер она има већу рефракторност од леве коморе (Асхманов феномен). Уколико постоје широки QRS комлекси и у АФ треба размишљати о евентуалном постојању аберантног пута ( WPW синдром ), који антероградно може у коморе превести велики број импулса. Фреквенца комора од 30 до 60/мин указује на постојање комплетног АВ блока у АФ.

СИМПТОМИ: Недостатак атријалне контракције и хемодинамског доприноса од око 25%, неједнако пуњење коморе и обично брже фреквенце комора, манифестују се лупањем срца, малаксалошћу, гушењем или декомпензацијом (едем плућа), вртоглавицом, синкопом, и др. Стаза крви у преткомори, посебно левој може довести до стварања тромба и системске емболије, што се посебно односи на реуматску митралну ману, митралну стенозу тако да 90% болесника са митралном стенозом и системском емболијом има, у ствари, АФ, па је АНТИКОАГУЛАНТНА терапија неопходна. Склоност тромболемболијама код АФ је значајна уколико је оштећен миокард, ако је увећана лева преткомора и код старих особа, па изискује примену антикоагулантне, односно антиагрегационе терапије.

Уколико акутно настала АФ индукује кардиоваскуларну декомпензацију, изискује лечење електричном кардиоверзијом ( синхрони DS шок ), а ако се добро подноси лечи се медикаментно и то дигиталисом, верапамилом, бета блокаторима, антиаритмицима 1 или 3 групе. Применом ових лекова успоставља се синусни ритам, посебно када се комбинију са дигиталисом да се фреквенција комора најпре сведе испод 100/мин а потом се додаје антиаритмик , обично 1. групе.

Код хроничне АФ дигиталис и/или калцијумски антагонисти или бета блокатори могу одређивати фреквенцу комора, а уколико се покажу безуспешним може се извршити модификација АВ чвора радиофреквентом парцијалном аблацијом.

Текст на основу извора уредила др Алавања Јована, клинички лекар, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извори:
Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године